2015. Četvrti deo

Najbolje iz 2015. by Vojkan Bećir deo 4.
#KolumnaPetkom

Požurivao sam se da završim priču o 2015. godini još sredinom njenog decembra, pa u nekom trenutku shvatio da to ne samo da nije izvodljivo, nego nije ni fer. Blogovi se utrkuju ko će prvi okačiti listu najboljih, a postoje artisti koji pred sam doček izbacuju pesme u nadi da ćete zbog provoda tokom “najluđe” noći, želeti da đuskate uz baš te hitove i tokom narednih vikenada, ako ne i tokom leta.

Sad kad sam sebi opravdao još jedno kašnjenje, da pređem na trideset najjačih utisaka iz sad već prethodne godine. Neki su grupisani. Na nekim pozicijama je singl, na nekima cele kariejere. U samom vrhu postoje debitanti, ali i neko ko pripada bendu za koji većina tvrdi da je najveći.

Predstavljam vam ljude za koje mi se čini da su, kao i ja, imali više nego uspešnu godinu.

 

 

  1. SIA

 

Sia nije došla niotkuda. Njena izvođačka karijera počela je bendom Crisp još 1990. godine. Kasnije je radila solo, sa Zero7, prodavala svoj rafinisani talenat onima koji su hteli da kupe, a onda je pukim slučajem postala featured artist na Guettinom globalnom hitu. Radi se o tome da Sia nije planirala da se nađe svojim vokalom na pesmi Titanium. Poslala ga je kao demo verziju, kao predlog, kao nešto čime neka popularna devojčica treba da se vodi. Guetta je bez njenog znanja stavio tu verziju na finalni miks, a pošto je ubrzo toliko para stiglo da je kupila kuću, nije se previše bunila. Onda je našla zlatnu sredinu. Saznala je šta ljudi vole, ali i kako da do njih dođe. Chandelier je globalni fenomen, sve posle njega samo logičan nastavak. 1000 Forms of Fear album je koji smo razvukli na ovu godinu o kojoj pričamo, ali je tokom nje i najavljivan novi album. Još jedan konceptualni. Stižu nam restlovi, pesme koje niko nije hteo da kupi. Ne zato što su loše, već zato što nisu odgovarale ideji za album koji su u tom trenutku planirale, recimo Rihanna ili Adele. Sia nam je dala Alive, a ja sam dobio potrebu da se trandžiram. Ispostavilo se i da lipsyncujem odlično Bird Set Free, Million Bullets, Cheap Thrills… i jedva čekam da čujem celu Reaper koju je pisala sa Kanyeom.

 

  1. LANA DEL REY

 

Neretko koristim priliku da istaknem da sam veliki LDR fan. Naš odnos traje godinama. Moja ljubav prema njoj zasnovana je na stotinama pesama koje sam preslušao. Album Honeymoon, ne mogu da se otmem utisku, zbrzan je. Njegova produkcija je besprekorna, a teme previše trenutne. To ga čini prolaznijim nego ono što je radila kao Lizzy Grant ili May Jailer. High by the Beach poslužio je tokom leta, a možda bih ga više uživao da spotom nije određen kao lični odgovor na paparace koji su joj u tom trenutku opsedali život. Mnogo je volim, ali manirizam ne opraštam.

 

  1. BLAUE BLUME

 

Za ime benda, ali i albuma, uzeli su simbole iz poezije. To dosta govori o njima. Skandinavski fjordovi odzvanjaju, a elektrogitarski disko nadolazi u talasima. Syzygy je melanholičan taman toliko da kravatom Ričarda Žira se ne obesite, ali obrišete koju suzicu na podijumu za igru, dok stavljate čašu vina na policu pored Poovog Gavrana.

 

  1. LUKE BLACK

 

Luka ne bi trebalo da vam bude nepoznanica ako čitate moju kolumnu, uopšte MjuzNews ili Digster. Godina u kojoj se formirao njegov zvuk je i godina u kojoj se formirao njegov tim. Negde tu, pojavio se prostor za moj doprinos ne samo hvalospevima. U nadi da je moj podstrek imao efekta, želim mu sreću i uspeh u narednoj godini – da ostane posvećen, da vrati fokus i nikada ne prestane da se trudi.

 

  1. BILLIE BLACK, MADE IN HEIGHTS

 

Billie Black jazz je pevačica koja se spletom elektronskih okolnosti našla u modernom soulu. Manje plesna verzija Jessie Ware, imala je dva upečatljiva EP-ja tokom prošle godine. Oba uspevaju da se drže po sredini svega, toliko da mogu biti slušani u svakoj prilici. Upotrebna vrednost smanjuje fascinaciju, ali ne ublažava kvalitet i dugotrajnost. Billie Black slaže se uz sve, a takvi su i ljudi sa kojima deli poziciju na mojoj godišnjoj listi.

 

Made In Heights projekat je koji je Sabzi pokrenuo sa Kelsey Bulkin. Sabzi je alternativni hip hoper, producent i DJ, koji je radio na projektima Blue Scholars i Common Market. Sva imena koja sam naveo, samo su prepisivana sa Wikipedije. To što ja ne znam za njih, ne znači da nisu vredni pomena. Sve faze kroz koje je Sabzi prošao, doprinele su da napravi album Without My Enemy What Would I Do. Album koji mi se provukao kroz Deezer, zapamtio sam po pesmi Murakami. Jedina fejvovana, provlačila mi se kroz flow, ali sam Made In Heights zapravo registrovao tek tokom prednovogodišnjeg šopinga. Hvala Shazame! Kućni house, prigodni za seckanje luka, prigodni za seks, ali i šetnju po euforičnom gradu. Album da pustiš i ne misliš.

 

  1. FINK

 

Dugo sam se oporavljao od realizacije – Koliko je ovo bila duga godina! Ispunjena toliko lepim stvarima, da sam na trenutke, moraću da priznam, zaboravljao i lepše. Verovatno najbolji intervju koji sam uradio (a pričao sam i sa Roisin ove godine), onaj je koji sam radio sa Finom još prošlog januara. Intervju koji mi je za rođendan dao najlepšu poruku, upravo od Fina. Preko ljudi iz Doma omladine, tražio je da se upoznamo.

Intervju je ovde: http://www.beforeafter.rs/kultura/fink-intervju/

 

A impresivno čitana recenzija koncerta na ovom je linku:

http://www.mjuznews.com/nasa-preporuka/nije-tesko-biti-fink

 

  1. NICOLE DOLLANGANGER

 

Pisao sam o Grimes u jednom od predhodnih tomova o 2015oj godini. Muzički me ne impresionira, koliko me impresionira činjenica da je dobro biti ona. Jer, Grimes je sebe dovela do toga da kada joj se neki artist toliko dopada, ona oformi lejbl da bi je objavila. Svako predstavljanje Nicole počinje Grimes citatom: ”It’s a crime against humanity for this music not to be heard”. Dollanganger je otvarala deo turneje Lane Del Rey, onaj na kojem je nastupala i Grimes. Album Natural Born Losers šeta se ivicom tanjom nego što je kanap na kojem se prostire veš ispred kamp prikolice u kojoj žive likovi koje su (sve tri) opevale. Ona je autistični Menson, nekada Marilyn, nekada Charles. Ona je Daniel Johnston sa cvećem u kosi, ispod latex maske. (Hej, zaboravio sam da vam kažem da čujete Laninu obradu Daniela Johnstona!)

 

  1. SUFJAN STEVENS

 

Ovaj četrdesetogodišnji dečak napravio je album koji je naterao sve da preispitaju svoj odnos prema ostatku njegove diskografije. Bilo da ste fan ili ne, lako ćete ustanoviti da Carrie and Lowell odskače od svega što je do sada radio. Pre nego što reč “upakovanije” čujete kao ružnu, imajte na umu da je to ujedno i kompleksnije. Ipak, čini se, ovo novije je dostupnije od prethodnih radova. Melodije su takve da vam je prvim slušanjem nevažno kojim se temama bavi. Max Richter je jednom prilikom pričao o tim empatičnim alt rokerima koji ne samo da žive za dva života, nego mire dva sveta. Gotovo sam siguran da će se neka pesma sa C&L čuti u trećoj sezoni The Leftovers, siguran koliko i u to da će pratiti neke važne scene mog života.

 

 

  1. ELLIOT MOSS, ELLIOTT POWER

 

Tehnički otkriće Mossa pripada još 2013. godini. Naredne je objavljen Highspeeds album, ali se slušao u 2015oj. On svira više instrumenata, sam pravi bitove i peva tekstove koje je sam napisao. Ceo album nastao je od strane jednog čoveka, ali ga izvodi petočlani bend. Moss je taj pametni, scenični lagani zvuk kojim se mnogo govori. Tiha voda stajl.  Album na trenutke aludira na Eraser Thoma Yorka, pa na Jamie Woona. Aposolutni dragulj.

 

Kolko Eliot liči na pomenutu dvojicu, toliko Eliott liči na Tricky-ja.

 

 

  1. WET

 

Wet su London Grammar, samo bez albuma. To je tačno ta praznina koju popunjavaju. Zbog toga što nisu mogli da se odluče za koga će da izdaju album, malo se odužilo to sve… ali stiže. Na njemu će biti (boli me stomak samo kad je se setim) You’re The Best, što ga čini jednim od najznačanijih izdanja godine u koju smo već ušli.

 

  1. MARK RONSON

 

Uptown Funk. Da nam radio stanice nisu previše puštale Get Lucky 2.0, možda bi na kraju godine bio i prvi na listama. Ili da nije objavljen u decembru 2014te. Svakako, Ronsonova traka obeležila je godinu za nama, ali i učinila da sve ostale sa albuma Uptown Special ostanu u mraku. Bilo ih je dobrih. Slušao sam ih i ostao Ronson fan, čini mi se u tome usamljen.

Premda, sve lovorike bacane ka bendu Tame Impala ove godine, mislim da su Ronsonu upućene. Sve što su Tame Impala danas, direktna je posledica gostovanja Kevina na Ronsonovom albumu.

 

  1. SHURA

 

Šuki, Šurica, Šu-šu. Imamo već nadimke za nju. Šurzi je deo ekipe. Uspela je da se implementira. Da postoji oduvek, a da je tretiramo kao večitu debitantkinju. Njena traka River stara je PET GODINA! Spoke In The Voice of an Older Man zauvek jedna je od mojih omiljenih pesama, ali Shura je podjednako kvalitetna i od kada je napustila alternativni folk. Njen pristup sada je savremeniji, ali izraz autentičniji. Glas prepoznatljiv, teme prepoznatljive, perspektive nerabljene.

Sve što je do sada objavila, stalo bi pod jedan više nego kvalitetan album, ali Šurajin debi LP tek treba da se pojavi.

 

  1. YUNG LEAN, SPOOKY BLACK

 

Kada vam kažem “mladi beli hiphoperi”, zaboravite sve što znate o rasama, odrastanju i hiphopu. Njihov lenji, često pevljivi rep, zasnovan na tugaljivim atmosferama, prati estetika koja čini da Anita Bizetić izgleda kao holivudski montažer. Sve smo prevazišli i sad nam ostaje da sa svojih petrnest godina kontempliramo o teškim vremenima kada je pao tambrl. Rodili su se u godinama kada su se prvi koraci već beležili na DVD-u, pa je logično njihov vizual kao sniman VHS-om. To doprinosi da se ne osećam starim, kao kada npr probam da koristim Snapchat. Oni postoje, mnogobrojni su, dvojica navedenih predstavljaju najbolje primere žanra. Njihova se izdanja ređaju, ja uživam u svakom, iako nisu za svakoga.

 

  1. LONTALIUS

 

Eddie Johnston se nazvao po vrsti leptira, još dok je bio šmokljasta bubuljičava gusenica. Očigledno muzički genije, Lontalius je za kratko vreme prokrčio put do Ryana Hemswortha, pa još nekim poznanstvima učvrstio svoje mesto u blogosferi. Svoj vokal pažljivo producira tako da lirike dođu do izražaja. O dečacima koji mu se dopadaju, peva onako kako je Arthur Russell svirao violončelo. Svakog puta kada se ugrize za usnu, poželi da je njegova. Želi da kaže da će sve biti u redu, ali ne voli da laže. Tokom perioda intenzivnog preslušavanja Lontalius traka, na kratko se našao i na trećem mestu ove liste. Kasnije je smaknut. To mi nije teško palo, samo zato što znam da će biti impresivan i u narednim godinama. Da je ovo godišnja lista singlova, All I Wanna Say bi bio u prvih pet mesta.

 

  1. HOWLING

 

Vulgarno talentovani Ry Cuming i Frank Wiedemann nakon uspeha sa pesmom Howling, oformili su duo pod tim imenom i izbacili album Sacred Ground. Deep produkcija jednog, savršeno se uklapa u folk eho drugog. Podložni remiksima, njihov organski zvuk često ćete čuti provučen kroz hladno oruđe remiksera. Ako se sretnemo i pozovem vas kod sebe da slušamo ploče, zapravo vas zovem da se razlivamo uz Howling.

 

  1. EASTER, 18+

 

Sanjam muzičke festivale, ali su mi najgore noćne more situacija da u isto vreme, na različitim stejdževima, nastupaju bendovi koje volim. Recimo, Easter i 18+. Iako su 18+ bili u mom rođendanskom Amsterdam paketu, želim ih opet, pa opet. Možda baš u tom prostoru gde su godinu dana pre toga nastupali Easter, gde se održava i Pitch. Ova dva Boy/Girl artsy dua besramno obožavam iako definišu ono najgore što se podrazumeva pod “hipster”. Ma, posthipster. Off-Lo-Fi-Fum. Oni za sebe neće da su bend nego pokretna instalacija. Muzički cronut. Nastupaju samo po galerijama ili tamo gde nije predviđeno da se nađe umetnost. Svega nam je previše, pa ćemo da se svedemo. Volimvolimvolimih. Ostavite me na miru.

 

  1. PEACHES

 

Nakon bar decenije obožavanja, gledao sam je uživo. Poslednji nastup evropskog dela turneje. Ova turneja prati jedan od njenih upeglanijih albuma. Na njemu se muzički prošetala kroz podžanrove elektra, ali ostala punk. Još na I Feel Cream je dozvolila drugima da produciraju, ali Sa njom, nikada Za nju. Ova žena pokretni je spomenik electroclash muzike, transformisan u queer kabare. Ona je glavna glumica u sopstvenoj režiji. Monodrama za više osoba, plesni stend up. Ekstatičo kolo, sa njom u samoj sredini. Njene poruke su jasne, potezi ne baš inventivni, ali odvažnost i energija, to je ono što baca na kolena. Ovaj heroj me nije izneverio pri upoznavanju. Hvala joj.

 

  1. JAMIE XX, TRACEY THORN

 

Da su Jamie i Romy novi Ben i Tracey, odavno je očigledno. The xx i Everything But The Girl paralela postoji toliko da valjda ne moram da objašnjavam zašto su na istoj poziciji.

Hajde da se fokusiramo na njihov impakt tokom godine koje se sad sećamo. Jamie je na talasu albuma In Colors, zaslužno, jahaće ga još neko vreme. Iako mlad, postao je sila koja utiče na druge, oblikuje muziku koju slušamo danas. Utiče kako na underground, tako i na mainstream. Ovo drugo, osetiće se u narednim godinama. Tracey Thorn aktivna je, iako njen rad sve teže dolazi do publike. Nakon masovnog uspeha, sada se zadovoljava ukoliko može da radi od kuće. Snima božićne pesme, pravi retrospektivu karijere ili muziku za filmove.

 

  1. ROISIN MURPHY

 

Sa odstupom, čini mi se da mogu da kažem šta je “problem” sa Roisin ove godine. Način na koji je plasiran album. Loš marketing dao je pogrešne smernice na samom početku, a onda su spotovi izlazili, previše ličeći na prethodni. Možda je trebalo da izbaci paket kao onomad Beyonce. Možda smo previše čekali. Imajte u vidu da kada kažem “problem” i kada kažem “mi”, govorim o sebi kao njenom zastrašujuće velikom fanu i činjenici da joj ovaj album nije doneo nove fanove. Ali jeste učvrstio ljubav starih. Ne znam da li sam ja bio uplašeniji ili je ona bila zabrinutija kada sam joj objašnjavao koliko je volim. Moj intervju sa njom izašao je kao duplerica najčitanijih dnevnih novina, mojoj sreći nikad kraja. Hairless Toys jedini je (potpisani) CD koji sam kupio ove godine, njen koncert katarzirao me je za narednih osam godina. Toliko je dug period od prethodnog albuma, ali mama Ro nagoveštava da novi stiže već naredne godine. Kvalitet albuma Hairless Toys je nesporan, ali mi je knedla u grlu zbog toga što malo ljudi zna za njegov značaj. Premda, njoj evidentno nije više važno koliko, nego ko.

 

  1. THE WEEKND, KENDRICK LAMAR, PUSHA T

 

Malo mi ga je muka. Jako mi je teško kada se setim prvog mikstejpa, pa drugog i trećeg. Radovala me je i saradnja sa Lanom Del Rey. Ali, I can’t I Can’t Feel My Face. I just can’t. Od te pesme jedino mi se više diže kosa na The Hills. A KOSU DA NE POMINJEMO. I maloletnice koje šeta. Upropastili ste mi jednog od najdražih artista. Srećom, ovakve stvari su mi se već dešavale i znam da se leče distanciranjem. Biće sve u redu kada prestane da aludira na Jacksona.

 

Kendrick Lamar, morali biste da mi objasnite kako se on dogodio. Dopadao mi se nekim saradnjama, oduvek je delovao kao ljuti dečak neki. Kako je došao do statusa koji danas uživa, nisam siguran da razumem. Bez da imam išta protiv. Uživao sam u produkciji Butterfly-ja, ali me odbijaju teme kojima se bavi. Ne toliko odbijaju, koliko su mi daleke. Zbog nespornog kvaliteta, ipak je nadomak najboljih deset, ali zajedničkim naporima sa Weekndom i Pushom.

 

Novi predsednik Kanyeove etikete GOOD Music, Pusha T je krajem godine izbacio impresivan album.  King Push – Darkest Before Dawn: The Prelude stigao je nedavno, ali primio dovoljno pažnje (nakon objave o preuzimanju uloge predsednika). Pored albuma koji sam slušao na svoja poslednja dva treninga, Pusha T je zavredeo pominjanje i zbog saradnje sa Tigom, na verziji pesme Bugatti. Takođe, interesantna je i saradnja sa ljudima kao što su iSHi i Yogi.

 

  1. SEVDALIZA

 

Iiiii… NAJBOLJIH DESET! (ovo se ja radujem jer se pisanje cele ove liste ispostavilo težim nego što sam mislio!)

Pozitivne predrasude takođe potpadaju pod rasizam, ali Sevdalizino poreklo čini je veoma interesantnom. Njeni roditelji su prebegli iz Irana u Holandiju. Do šesneste je preživljavala od školarina koje je dobijala igrajući košarku. Kao šesnestogodišnjakinja je pobegla od kuće i počela da se igra muzikom. Gledao sam je ove jeseni u Parizu. Njen potencijal je ogroman, veći i od nje same. Ona ima sve da iznenadi chartove na način na koji se to desilo sa Lorde. Razlika je što Sevdaliza nema potrebu da bude slavna. Ona iskreno uživa samo u pravljenju muzike. Rano je prepoznala da je nomad i radije će živeti po zadnjim sedištima različitih taksija, nego što će joj biti udobno u tour busu plaćenom od strane velikog lejbla. Možda.

 

 

  1. EMPRESS OF

 

Lorely Rodriguez radi pod imenom Empress Of. Poreklom je sa Hondurasa, ali živi u Njujorku. Album je snimala u Meksiku. To sve nije toliko bitno koliko činjenica da je neko sa kim imam najčistiji odnos. Mislim na to da o njoj znam najmanje. Mislim na to da nemam potrebu da o njoj znam išta. Dovoljno znam preko albuma Me. Naelektrisan indie poskok kroz žanrove. Kada sam se odlučio da o njoj pročitam nešto više, saznao sam da se družila sa Jamie Lidellom, ali i Kimbrom. To dosta objašnjava. Drama u njenom glasu i drama njenim glasom, pojačana je lomljenim melodijama, suptilnim dropovima. Teme su joj ineresantne, vizuali upečatljivi. Vrcava How Do You Do It je među najboljim pesmama, a album Me je sigurno najPOPactually album godine.

 

  1. BOOTS, ED SHEERAN

 

E, znate šta… već sam pisao o njemu: http://digster.rs/album-kakav-ste-trazili-vs-album-kakav-zasluzujete/

 

Nego, nije samo Boots neočekivani Beyonce drug. Takav je i Ed Sheeran.

Doduše, on je svačiji drug. Dobri momak Ed imao je odličnu godinu. Ako niste njegovi fanovi, pogledajte film Jumpers For Goalposts ili makar jednu živu izvedbu pesme Bloodstream.

 

  1. BENJAMINE CLEMENTINE

 

Rekao sam jednom, reći ću još sto puta: On je reinkarnacija Nine Simone. Za kratko vreme je prešao dalek put. Pevao je u pariskom metrou, a sada je vlasnik Mercury nagrade za album godine. Zaslužio je. Ovaj momak jako je rano rasprodao L’Olympie pa nisam uspeo da nabavim karte. Želja da ga uživo vidim za klavirom prenosi se u narednu godinu.

 

  1. KIIARA

 

Ona je miljenica blogosfere, debitant godine, najinteresantnija pojava još od pojave skrečovanja. Dosta je interesantno da je u tek nekoliko pesama, koje su radili različiti dečaci, Kiiara uspela da ovoliko zainsteresuje javnost i diferencira svoj stil. Lomljenje bitova koji zvuči kao čista poezija, ništa je drugo do matematika. No, Kiiara preskače melodije kao da igra školice, pri čemu vara, samo kada vidi da ste dovoljno jako zatvorili oči. Sanjivo i bezbrižno, sa jedinstvenom emocijom koja neguje ono što je bilo, kao da je još uvek tu. Soundcloud joj duguje mnogo, YouTube od skoro šalje joj debele čekove, a samo je pitanje vremena kada će se njene pesme čuti na radio stanicama.

 

  1. TAYLOR, JUSTIN, SELENA

 

Neki novi klinci, po istom receptu. Kao što su nekada Timberlake, Spears i Aguilera prvi đuskali u Mickey Mouse klubu, pa ispravili kikice i lokne, tako danas gledamo Biebera, Swift i Gomez kako pred nama rastu. Od ovo troje reinventovanih možda ima kvalitetnijih, zaslužnijih da budu u vrhu. Ali, budimo realni, ovo troje tamo jesu. A, pošto ne bi bili gde jesu da nemaju jedno drugo, eto im nek dele peto mesto među mojim utiscima iz 2015.

 

  1. LADY GAGA

 

Moj duboki naklon gospođici Germanotta. Baš onoj koja je na nekom takmičenju talenata pre deset godina sedela za klavirom i svirala svoje pesme Captivated i Electric Kiss. Veliko poštovanje za Stefani koja je uvek imala prijatelja u priznatoj veličini kakav je Sting. Iskusni Sting, video ju je kroz haljinu od mesa. Skidam kapu dami koja interpretira džez standarde onako kako samo iskusni i standarda naslušani mogu, koja na Oscarima peva za Grammy-ja. Bravo za Gagu koja nam je poklonila baladu godine, sa mašnicom i porukom da je najbolje što možete da uradite za sebe, da naučite da govorite NE.

 

  1. CHET FAKER

 

Malo mi se koristi CAPS LOCK kada pričam o tome šta je sve uradio tokom ove godine:

 

– Izbacio prethodno neobjavljenu pesmu Bend i time promovisao turneju,

– Dao nam novu verziju pesme 1998 na kojoj gostuje BANKS,

– Sarađivao sa dark instrumental soul bendom The Cactus Channel, dao nam dve preprejebene traketine Sleeping Alone i Kill The Doubt,

– Sa Marcusom Marrom objavio kolaborativni Work EP.

 

Tako to valjda ide kad si džeza naslušan, modernom okrenut. Chet Faker je za dve godine dobio je više nagrada i komplimenata nego Kina na poslednjih svetskih prvenstava u gimnastici. Smišljaju mi se novi komplimenti za njega. Jer, Work je sigurno EP godine. Njime se jasno stavilo do znanja da Chet nije namenjen spavaćoj, niti dnevnoj sobi, ako tamo ne planirate rejv. Ove vežbe koje sebi dozvoljava u pauzi nakon iznenađujuće uspešnog debi albuma, iznenađujuće su uspešne, a nekako mi se čini da i pored toga što mi rastu očekivanja, iznenadiće me i kvalitet i uspeh albuma broj dva.

 

  1. DIPLO

 

Diplo, to vam je sinonim za doushebag. Kanye je za njega malo dete, po tom osnovu. Ali, kada pričamo o godini 2015, ne možemo da ignorišemo njegov uticaj. Direktno je odgovoran za sve što se desilo Biberčetu. Započeo je plasman nove globalne zvezde CL. Ono malo što valja na Madonninom albumu, to je on radio. Jack U projekat sa Skrillexom nesporno je pokrenuo novu eru EDM-a. Kao Major Lazer je ponudio i više od Leon On.

Bio sam među skoro sto hiljada ljudi pred njim ovog leta, kada je tokom jednog od svojih nastupa diktirao svaki otkucaj srca u publici. On je nešto posebno. Sila kojoj moramo da se povinujemo, čak i kada se ne koristi za dobro.

 

  1. KANYE, RIHANNA

 

I ain’t dropped the album, but the shoes went platinum!

 

Za novu godinu Kanye nas je počastio pesmom FACTS u kojoj je podvukao svoj značaj u prethodnoj. Od toga kako će mu se zvati sin, jedino se više nagađalo kako će mu se zvati album. Uporedo producira i Rihannin. Legenda kaže da će i on nekada biti objavljen. Kada se priča o tome da je album prevaziđen koncept, upravo o ovo dvoje treba da se razmišlja. Oni su sve koncepte prevazišli. Rihanna jednim Instagram postom zaradi više nego što druge zvezde dobiju za godinu dana na turneji. Kanyeove patike dostižu cenu kao Pikasove grafike, a kripersice koje je Rihanna radila za Pumu su se prodale toliko brzo da mnogi nisu primetili da su izašle. I turneju je rasprodala pre nego što je stigao album. Računajte koliko ona zarađuje ako je samo od Samsunga dobila 25 miliona! Ali, bilo je i pesama važnih. Zato su na prvom mestu. Uz predstavljanje kolekcije, stigla je i Wolves sa Siom i Mensom. Dobili smo rapsodiju All Day, pa i ONAJ nastup. Jedino za šta Kanye nikada nije nominovan, sam se nominovao – za predsednika Amerike. Pred svaku platu vičemo (brap, brap, brap) BBHMM. Pevušila Rihanna i American Oxygen.

Ali! Ali. Ali. Ali. Najvažnije!

  1. godine dogodila se i pesma Fourfiveseconds. Tri generacije na jednoj traci. Sećam se gde sam bio i šta sam radio kada sam je prvi put čuo. To iznenađenje na mom licu. To raspoznavanje, gde počinje Rihanna, gde se završava Kanye, gde je sve bio Paul McCartney, čega mi je sve dosta. Jedna od najvećih pesama ikada, ove godine svakako. Iskoristiću termin koji je u ovoj godini rabljen – Fourfiveseconds je sve!

Postavi komentar

© Copyright Universal Music Serbia all rights reserved