2015. Treći deo

Najbolje iz 2015. by Vojkan Bećir deo 3.
#KolumnaPetkom

Kao da prolazim kroz idealni news feed gde su neki super postovi pa komentarišem linkove svežih artista. Tako mi izgleda proces pisanja ove četiri kolumne. Naravno, uz dopunjavanje Deezer plejliste u kojoj su svi. Nije obavezno da ste čitali prethodna dva dela da biste razumeli treći. Premda je poželjno, kao što su poželjni i vaši komentari *

 

  1. HONNE

 

Elektronski duo HONNE obeležio je godinu svojom pesmom Coastal Love, kao i svim drugim kasnije, koje na nju samo liče. Imaju distinktivan zvuk, umirujući zvuk talasa, sve dok u njih ne zaronite. Šteta je samo što su sebi postavili lestvicu previsoko.

 

  1. MIMI MERCEDEZ

 

I dalje čekam da se otkrije ko sve stoji iza ovog projekta. Tona školovanih dramaturga, mnogo profesionalnih reditelja i bar duplo entuzijasta, to očekujem. Preciznost njenih tekstova prevazilazi moju sposobnost da ih nahvalim. Citirao bih je kada bih mogao samo neke stihove da izdvojim.

Ono što bih podvukao je polazište svakog teksta Mimi Mercedez. Za razliku od ostalih sa naših podneblja, ne bavi se ljubavnim interesom, ne zanima je sa kim spava bivša najbolja drugarica, ko je seo u separe. Mimi brine da svoje veliko dupe smesti u najudobnije ili na najkruće ponuđeno. Njen pogled seže koliko seže njen kraj, ne potresa je šta se dešava sa druge strane tarabe, u susednom bloku. Ova devojka deo je celog jednog pokreta, ali i osnovni razlog za njegovu popularizaciju. Doprinosi da vulgarnost ne bude ružna reč. Pri tome, ne pravi kompromis sa zvukom. Grajm je polazište, rep osnova, a hukovi i refreni su takvi da bi bilo koji trenutno veliki mogli da ih prepevaju.

 

  1. IRIS

 

Da je ovo lista singlova, Iris bi bila u samom vrhu. No, odlučio sam da ocenjujem trud pojedinaca tokom cele godine. Iris Campo je lepa bubnjarka i prateći vokal (za kanadske pojmove) uspešnog benda Roads. Nakon ozbiljnijih zdravstvenih problema i upoznavanja Stevena Tylera koji joj postaje mentor, odlučuje se za solo karijeru. Jednostavno je napravila još poliraniji jednočlani HAIM. Retko koja pesma me tokom celog svog trajanja drži na oprezu kao I’ll Wait For You. Mislim da se se i Iris i ja svakog jutra budimo i pitamo zašto nije veći hit. Sigurno je da ima još spremljenih pesama, ali da čeka taj trenutak kada će ponuđene eksplodirati.

 

  1. ELDERBROOK

 

Na slušanje izdaleka, veoma repetativna Couldcouldcould jedna je od retkih pesama za koju mogu da kažem da mi nikada neće dosaditi. A testirana je tokom ove godine, oh koliko je testirana. Strimovao sam je na putu do posla, dok sam radio kardio ili pisao kolumne. Puštao sam je u barovima i klubovima. Elderbrook ima jedinstven minimalistički izraz koji prate interesantni vizuali. Dosta dobro ga objašnjava kovanica song-based electronica, uz dodatak da ima nežne vokale i ambijentalne bitove.

 

  1. FKA TWIGS

 

Ne znam kako se to dogodi, da nečiju odličnost uzmemo zdravo-za-gotovo, pa da krenemo da tražimo mane. Autistično čeprkamo svaki njen potez, upoređujući je samo sa prethodnim radovima, evenutalno primerima iz prošlosti, bez da imamo svest o tome šta predstavlja u datom trenutku. FKA Twigs osveženje je kakvo se retko javlja. Pop kultura beleži slične primere isijavanja, ali mi smo zbog blizine počeli da zanemarujemo njen značaj. Tako kratko na sceni, postala je već reper za druge izvođače. Možda bih joj savetovao da se prihvati konvencionalnijih melodija, bar na kratko. Kako bi okupila još veću publiku, pa ih kasnije lomila kao bitove i laktove.

 

  1. CHANCE THE RAPPER

 

Joj kad krene da kuka kao neka strina, smeta mu ovo, smeta mu ono. Božekolikogavolim! Verujem da ta ekipa, po ceo dan sedi na instrumentima i sviraju druge instrumente, pišu, smeju se, dođu kući i gledaju u jednu tačku. Chance The Rapper svašta nešto radi, možete ga videti i kao featured artista najvećih pop zvezda današnjice, ali je njegova baza, njegova ekipa. Sa The Social Experiment napravio je album Surf, kolekciju iskidanih stranica dnevnika. Razmišljanja na različite teme, koje povezuje samo jedna stvar – o njima se razmišljalo tokom duvanja. Truba je izuzetan način da se kontrira brbljanju, a džez odlična podloga za ekšual bluz.

 

  1. The Presets

 

Nisu oni meni toliko obeležili godinu koliko život. Pošto su se oglasili u 2015toj, moraju se naći na ovoj listi. Poredeći imakt koji imaju neki drugi artisti, njihov je bio tek buć sitnog kamenčića. Ipak, dovoljno da me sete koliko su bili relevantni. Njihov zvuk je po mojoj meri, ali mi se posebno dopadaju teme kojih se dotiču poslednjim tekstovima. Starimo zajedno, možda pomirljivo, ne baš spokojno.

 

  1. KELELA, KAT GRAHAM

 

Kapiram da bi se Kelela uvredila kada bi videla da deli poziciju sa Kat Graham. Jedna je krenula iz undergrounda, druga iz tinejdžerske serije (Bonnie iz Vampire Diaries). Obe su stigle do devedesetih. Rewind i 1991 sećaju na najbolje od TLC i Janet, na standarde koje je Timbaland postavio sa Aaliyah-om.

 

  1. ROSIE LOWE

 

Još uvek traži nešto po čemu će se razlikovati od sličnih electro soul izvođača, ali Rose Lowe jasno igra na duge staze. Na njen zvuk će svet možda bolje reagovati nakon Adelinog Hello. Rosie često u sličnom tonu otvara pesme, sa daleko rizičnijim razrešenjima nego uspešnija koleginica.

 

  1. SOPHIE

 

Jedna od najneprijatnijih osoba koju sam u životu upoznao. Mogli smo da razgovaramo o toliko toga, ali je prekoputa mene sela persona od koje ne želim da saznam ni da li napolju pada kiša. Na nastupu, to sam uspeo da zaboravim. Iako me je zanešenost celom pričom oko PC Music odmah prošla. Možda bi me prošla i da nisam upoznao mladića koji stoji iza projekta SOPHIE. Momka koji je uzeo pop i deformisao ga u još šećerastijeg monstruma, koji je načinio da korejski pop deluje kao minimalistička soul balada. Visokopičovani plesni projekat iz mene je izneo pokrete koje ne bi sve i da sam lopatom jeo mdmu. Hvala mu za sve što je uradio ove godine (uključujući i produkciju za Bitch, Im Madonna), ali se bojim da će u 2015toj ostati.

 

  1. YEARS & YEARS

 

Možda prezasićenje. I dalje ih poštujem, ali su mi (kao i Sam Smith) postali karikatura sami sebe. Klečanje na kukuruzu nije nešto sa čime identifikujem. Obožavanje i izgaranje mi je strano. Olly mi često zvuči kao lik iz Fifty Shades of Grey koji je zaboravio safe word ili odbija da je izgovori jer ljubav i treba da boli. Kada sam ga jednom stavio u tu mazohističku fioku (gde je ostao danima i dopalo mu se), svako Oooooh u King zvučalo je kao jauk zbog fizičkog bola, a Nothings gonna hurt me with my eyes shut logičan izbor narednog singla.

 

  1. ZHU

 

Ne mogu da ne otvorim priču o njemu pominjanjem Faded. Kakva pesmetina! Ujedinila nas je. Mogla je da se čuje na komercijalnim radio stanicama, u alternativnijim klubovima, rođendanima, teratanama i restoranima. Kampanja za novi EP trajala je predugo i nije bila jasna. Razumem potrebu da se napravi hajp oko proizvoda u koji je mnogo uloženo i koji je evidentno kvalitetan. Ali, u celoj toj kampanji tizovanja, u nekom trenutku smo propustili da je EP zapravo izašao. Na Genesis Series su AlunaGeorge, A-Trak, Keznamdi, Gallant, Bone Thugs-n-Harmony, Trombone Shorty, Vancouver Sleep Clinic, Daniel Johns, THEY i čak Skrillex. Imajući sve u vidu, ovo je jedan od najvećih flopova godine.

 

  1. EMILIE NICOLAS, PETITE MELLER

 

Emilie Nicolas izbacila je album još 2014. godine, još uvek ga svet nije priznao. Ne u onoj meri u kojoj ja to želim. Više od 200k pregleda spota koji je izašao u maju ove godine nije zanemarljivo, ali dajte ljudi… Emilie je nova Lykke Li,  bar dok je ova na trudničkom.

Petite Meller potpuno je drugačiji pristup. Dosta sunčanija staza, taman na pola puta od Vanesse Paradis do Yolandi Visser.

 

  1. SEAN NICHOLAS SAVAGE

 

Jedan od najvećih životnih propusta (bar da ja znam) mi je to što nisam slušao Sevidža u Beogradu. O tome uvek mislim kada ga slušam, i bude mi teško. Ali, ipak sam ove godine mnogo slušao Other Death i to na način na koji je planirano da se albumi slušaju, u celosti.

 

  1. HUGH

 

Joshua Idehen radi na nekoliko projekata. Izdvaja se Benin City, ali i LV. Veliku pažnju privlači i uporedni, u kojem su još tri osobe, pod imenom HUGH. Reč je o jasnom rnb uticaju na laganiju visokopromišljenu elektronsku pop muziku, sa bogatim ali kontrolisanim vokalima.

 

  1. BEHAVING (KEATON HENSON)

 

Polome se oni koji su krahu bili skloni. Ovaj je bio najkrhkiji, sad je najpolomljeniji čovek na svetu. On crta, on slika, on pravi keramičke figure, on je smuvao SoKo, on je manji od metka, glasniji od lokomotive. Keaton Henson ima vokal zbog kojeg, da me nije sasekao u kolenima, bih se verovatno obesio. Eksplodirao je pre četiri godine pesmama koje čine da Demian Rice zvuči kao svadbarski bend. Radio je i modernu klasiku, pisao balete, verovatno otišao na mesec i vratio se preko središta zemlje. A onda… onda je napravio Behaving! Side project koji meša klavir i elektroniku i nadljudski glas. Devendra i Thom i Bjork i Tori i sve. To je Keaton, odnosno Behaving.  Preupotrebekonsultujtesesalekaromilifarmaceutomililokalnimdilerom.

 

  1. ACTIVE CHILD

 

Moj omiljeni harfista među elektronskim muzičarima. Niko mu nije sličan. Nakon atmosfere koja seća na vilinsko odmorište, njegov vokal je prvo što će svi primetiti. Uvek na granici da ode previsoko, da ode u falš ili u pizdumaterinu. Kada uđete u njegovu liriku, tek ćete biti impresionirani. Poslednji album traži kulminaciju, a Pat je odabrao da je ne da. Moj je utisak da ćemo razrešenje dobiti na narednom, ali i na svakom živom nastupu kada se kombinuje sa prethodnim.

 

  1. CARLY RAE JEPSEN

 

Hoćemo mi objasniti kako to da ovo nije njena godina na chartovima? To je album kakav bih ja producirao, da pomiri sve strane. I, stalno nalećem na ljude koji hvale njen album. O njoj loše govore samo oni koji je nisu preslušali. EMOTION je pop dragulj kakav davno nismo dobili. Sve na njemu je POPtaman i svi se sa time slažu. Ima podršku velikih igrača, kao i medija. No, ipak, nekako se čini da EMOTION nije dostigao svoj pun potencijal. Možda zato što Carly nije najbolja drugarica kao Taylor, nije hot kao Bieber, pred raspadom kao One Direction… nikada nije rađeno na njenom liku. Imati dobar album očigledno nije dovoljno dobro. Carly je navodno zadovoljna. To me malo umiruje.

 

  1. FATHER, ABRA

 

Došli smo do toga da imamo i post-trap muziku. Odakle drugo to da nam stigne, ako ne iz Atlante. Awful Records ekipa je koja se drži dobro, ali iskaču Father i Abra. Bili su veoma produktivni. Kako na solo izdanjima, tako i na zajedničkim. Whos Gonna Get Fucked First je najkompletniji album i pravi način da se sa ovo dvoje upoznate. Naviknutiji na ženske vokale trebalo bi da ipak prvo probaju sa Abrinom ponudom pod imenom Roses.

 

  1. DRAKE

 

Ništa autentično kod njega ja ne vidim. Solidan flow, bez jasne poruke. Počeo sam da popuštam uz saradnje sa Rihannom, Beyonce pa se dogodila Just Hold On Were Going Home… Started From the Bottom je zabavna, 0 to 100 sam dugo mislio da je ista pesma… i onda dođemo do Hotline Bling. Helou, nema šta da se priča. Jedan od hitova godine. Neke pesme MEME-u su podložne. I dalje ne razumem kako je uspeo. Valjda upornost.

Share:

Postavi komentar