Ako ikada odemo na piće

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Ne volim nedelju, ne volim praznike. Ni državne, kamoli one druge. Kišu volim kad padne, ali ne i kada pada. Zamislite kako mi je bilo u nedelju, na dupli praznik, po onoj kiši. Dok sam se vraćao iz omiljenog kluba u kojem su mi izgubili jaknu. Na garderobi je izgubili, nisam ja kriv. A u jakni slušalice. Tvitovao sam u nedelju nešto o mostovima, malo me sramota sad kad sam dobro.

Nabrojao sam ih nekoliko, ali trudim se da ne budem osoba sa fokusom na stvari koje ne volim. Učila me Jadranka Stojaković – “Ako me ikada nadjes u nekoj stvari, u zvuku, neću ti se javiti, neću ti pružiti ruku. Ako me ikad poželiš, na jastuku novoga jutra, ja jučer više nemam, sve je za mene sutra.”

 

Pišem ovo na izmau petog maja. Za samo nekoliko minuta, biće petak. Ne slavi se samo vikend. Globalno je dogovoreno da to bude dan za nova muzička izdanja. Zato se radujem svakom. Moram da završim tekst pre nego se bacim na preslušavanja.

 

Pita me Marko (koji mi je poklonio prethodna dva kavera za kolumne o Prince-u i Beyonce) šta mi je tema ove nedelje. U tom trenutku odgovaram Sanji zašto nije opcija da idem na Ten Walls. Pričam sa Moranom o tome kako slušam Peperse koje nije producirao Rubin i čekam album koji jeste. Svakog trenutka bi trebalo da se pojavi novi Justin Timberlake singl, njegova poslednja pop pesma pre nego se otisne u kantri. Drake album je baš velika stvar, i to bi valjalo pomenuti. ANOHNI album je jedan od najvažnijih 2016te, takođe zakazan za ovaj 6. maj.

Hteo sam da razgovaramo o Radiohead jer je “Burn The With” pesma koja mi je bila potrebna. Hteo sam da razgovaram o Jadranki Stojaković. Trebalo bi da odaberem temu. Ma, svašta bi trebalo, ali samo jedno se mora – da se sedne na pivo sa drugarima. Zato ću da otvorim jedno i drugarski vam kažem o svemu po malo.

 

Mario Vidis aka Ten Walls mi je bolna tema. Reč je o muzičaru koji je pijan imao ispad na svom Facebook profilu. Otkrio je da na ljubav dve osobe istog pola gleda kao na seksualni čin odrasle osobe nad detetom. Manje bi bilo strašno da njegova elektronska muzika nije popularizovana upravo od strane ljudi nad kojim se zgražava. Osude su stigle iz svih krajeva sveta. Otkazani su mu SVI bukinzi. Niti jedan festival ga nije želeo na svom programu. U roku od samo nekoliko sati, njegov menadžent ga je oslobodio ugovora. Koliko god se kajao i izvinjavao, nije mogao da nastupi ni u lokalnom klubu. Bio sam tužan jer sam izgubio artista kojeg volim, ali ponosan na brze reakcije javnosti. Svet je delovao kao bolje mesto. I dalje izgleda kao u delovima sveta postoji pravda. Ali, naravno da postoje crne tačke u kojima cveta neznanje.

Ten Walls je na turneji pokajanja. Jedna od stanica mu je Beograd. Odlučio sam da moj bojkot ne bude nem. Postavljena su mi neumesna pitanja o tome da li ga treba bičovati ili nekako drugačije sramotiti na Terazijama. Postoji još neumesnija prepiska na Facebook eventu između mene i organizatora. Ne znam da li ste pročitali, niti da li će vam dati utisak koji sam ja imao. Da sam slegao ramenima i povukao se. Možda malo snishodljivo, ali svakako pomirljivo odmahivao glavom. Ne tražim za njega tretman kao za kraljicu Cercei. Ali, pogrešio je i uzet je za primer. Moje je da upirem prstom u njegovu grešku. Oni koji su ga bukirali, neka im je mirna savest. Želim da verujem da su se vodili time što je zbog okolnosti spustio cenu. Neće propasti što ja i tek nekoliko mojih prijatelja nećemo otići na žurku. Ali, ujedno, skorija istorija je pokazala da jedan glas čini razliku.

 

Red Hot Chili Peppers su napravili presedan. Nakon 27 godina, promenili su producenta. Album koji izlazi u junu, nije radio Rick Rubin, već Danger Mouse. Finalno peglanje je radio Nigel Godrich, poznat po saradnji sa Radiohead. To je razlog za iznenađujuće dobar singl Pepersa. Uz dužno poštovanje prema svemu što su do sada uradili, ovo im je jedan od boljih poteza. Fanovi će se isprva uzjoguniti, ali svi RHCP elementi su tu, samo suptilniji. Biće to dobar album.

 

Rick Rubin radio je na nečemu drugom. Kada ova kolumna bude objavljenja, uveliko ćemo dobiti i album “The Color in Anything”. James Blake ima jedinstveni izraz koji je učinio da se oko njega pravi čitav kult. Čačka emocije na način na koji se to radilo modernim baladama sredinom šezdesetih. Njegove sve kompozicije nastaju na klaviru, a disperzivni vokal prenosi jasne i jake poruke. Oko ovog britanca i njegovog akustičnog dabstepa se otimaju Kanye, Beyonce i Drake. Ukoliko vam datum objave njegovog albuma već nije crveno slovo, obavezno obratite pažnju na njega.

 

Justin Timberlake sprema se da izvede reverse Taylor Swift. To znači da nakon uspešne pop karijere, planira country album. Na šta li će to da liči, ja stvarno ne znam. A, pravo da vam kažem… ni ne tiče me se više. On se godinama ponaša kao da mu njegova karijera nije važna, pa ću i ja tako prema njemu. Fanovi su da se poštuju, gospodine Timberlake. Imao je fanove koji su mu oprostili sve one frizure u bendu, onaj džins debakl sa Britney i sve one jeftine tetovaže. Nikada nije poštovao svoju bazu obožavaoca i zvanično, ja se iz iste ispisujem.

Ali, ujedno, potajno se nadam da će me kupiti tom pesmom koju izbacuje. Radio ju je sa najvećim hitmejkerom današnjice – Maxom Martinom. Biće to pesma za animirani film Trolls. JT je izvršni producent saundtreka, ali i glas jednom od likova.

Update: Čuo sam pesmu. Zvuči kao bastard Can’t Feel My Face i Get Lucky. Zvuči četiri godine prekasno.

 

Dragi Drake, nisi mi više drag. Rukunasrce, nikad nisi ni bio. Ali, zbog nekoliko pesama, posumnjao sam da ćeš možda postati. Mlohaviji album od Views nisam davno čuo. Ne znam šta si njime hteo da kažeš, osim da si izgleda sve ispričao. Bolje da si se držao kukova i fazona kao u “Work” i “”One Dance”. Ova sa Rihannom “Too Good” ti je okej. Sve ostalo što si objavio čini da se setim trolova na temu najave Adeline turneje. Stvarno ne vidim kako na stadionu izvodiš veći deo albuma. Ali, zato valjda na turneju ne ideš sam. I, negde kapiram zašto Views zvuči tako kako zvuči. Ispucao si singlovima i na onom kolaborativnom mikstejpu sa Future-om. Kapiram sad. E, pa dobro. Lepo smo se ispričali. Nek ti je sa srećom.

 

Anohni FKA Antony Hegarty AKA Antony and the Johnsons konačno izbacuje album “Hoplessness”. Sve ukazuje na to da ćemo dobiti ne samo angažovani, već i muzički napredni album. Hudson Mohawke i Oneohtrix Point Never producirali su album koji je od kritike već dobio ocene koje ne znam da li sam u životu video. Sve po pet od pet zvezdica, A+ ili desetke. Svi viču BRAVA! Ja sam malo zaplakao na Naomi Campbell u spotu najavnog singla. Album jeste mamac za pretencioznu kritiku, ali svakako bi trebalo obratiti pažnju na ANOHNI – Hoplessness.

 

Malo nakon što su izbrisali tragove postojanje na društvenim mrežama, Radiohead su izbacili dugoočekivani novi singl. Oni su najvažniji alternativni bend današnjice. Moja generacija veliča ih od kad znam za sebe. Ja nisam žurio. Njihova muzika dolazila je do mene postepeno. Nisam odlučio da budem njihov fan, nego sam to postao. Idolopoklonstvo Thoma Yorka nije mi bilo dato, kod mene ga je zaslužio. Video sam ga prošle godine uživo, ali se još nisam uverio da je sa ovog sveta.

U lirikse nove pesme nisam ušao još. Mislim da poruku više nosi spot. Meni atmosfera u pesmi prija. Pojavio se signl taman da prekine onu Nedelju koju sam pomenuo u uvodu. “Burn The Witch” jedna je od onih pesama za koje ću za dvadeset godina znati gde sam bio i šta sam radio kada sam je prvi put čuo.

 

Preminula je Jadranka Stojaković. Možda je bar znate po pesmi “Sve smo mogli mi”. Interesantan je život vodila. Bila je akademski slikar, ali pevala od 16 godine. Živela je 66 godina, od čega 23 u Japanu. Tamo otišla nakon što je jedan japanski sportski novinar dobio njenu muziku tokom Olimpijade u Sarajevu. Odneo je ploču u svoju zemlju, a oni se tamo raspametili. Otišla Jadranka na festival, dali joj ugovor na četiri godine… njoj se dopalo, pa ostala. Tamo se bavila grafičkim dizajnom. Tek kada je Japan priznao BiH, vratila se da održi koncert i pala na bini. Povredila je nerv i tada počinje njen pakao. Dugo se borila sa bolešću koja joj je uništila motoričke funkcije. Kažu da su je prijatelji obilazili redovno i da nije gubila svoj duh. Pročitajte priču o njenom životu koju je diktirala svojoj prijateljici, u knjizi “Boje zvuka” je. Potražite njene interpretacije, padajte u sevdah. “Ako me ikada nađeš” vas molim da čujete. Stavio sam je na plejlistu i načio je šizofrenijom nego inače. Stavite pregled na Recently added pa krenite polako.

 

Do sledećeg petka,

@vojislavzapravo

Share:

Postavi komentar