Après Paris

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Sledećeg meseca će biti puna godina kako pišem ovu kolumnu. Još se nisam na to navikao. Nekada mi zvuči pretenciozno, često kao da se sprdam sam sa sobom. A, onda mi neko koga cenim (i čiju muziku cenim) kaže da bi jedino voleo da moji tekstovi budu duži. Pa se dogodi nešto neverovatnije – Dobijem ponudu da pretvorim kolumne u knjigu. To se dešava. Ali, moram da vam kažem šta se sve u prethodne dve nedelje desilo (u Parizu).

Moram sebi da napišem stavke koje ne smem da ne pomenem:
– Thom Yorke
– Sevdaliza
– Nicolas Godin
– Vasil Hadžimanov

Celog života znam i poštujem Thoma. Sve jasno. Jedan od najznačajnijih bendova ikada. Okej. Sve je tu jasno. Ali, govorimo o bendu koji je star koliko i ja. To znači da kada se dogodila ekspanzija pesme Creep, i Radiohead i ja smo imali po sedam godina.U to vreme sam sa “Al je lep ovaj svet” prelazio na “Idemo na Mars”. Mnogo godina kasnije, dok se moj muzički ukus formirao, nisam ni jednom kliknuo sa tim bendom. Preslušavao i poštovao uz utisak da je jednostavno previše to albuma i sadržaja za nadoknaditi. Ali, počeo sam da primećujem koji su to novi artisti koje volim, a koji su pod uticajem onoga što je Yorke diktirao svojim falsetom. Kasnije mi je i Greenwood postajao sve distinktivniji, ali tek od albuma Eraser ozbiljno obraćam pažnju na sve što je Radiohead-related. Valjda zato što je tim solo albumom Thom Yorke uz pomoć stečenog iskustva, dajdžestovao sve što je pričao pre toga. Prošlogodišnji drugi solo album Tomorrow’s Modern Boxes zacementirao je moj odnos sa Thomom, nakon što sam ga preispitivao uz ono što je radio kao Atoms For Peace. No, tokom Pitchfork Paris sve dolazi na svoje.
Ne verujem da ću ikada moći da prepričam svoje impresije. Ali, trudiću se da vas nagovorim da prvom prilikom vidite Thoma Yorka uživo. Čovek je šaman. Njegov nastup je esencijalni MDMA.
Gazila me je bahata amerikanka, gurao pijani britanac, u oči mi je išao blic ribe koja nije ni bitno odakle je. Jako velika gužva. Postojalo je toliko uslova da koncert bude upropašćen i najvećim fanovima. Ispostavilo se da je to bio jedan od najimpresivnijih muzičkih događaja kojima sam prisustvovao. Nikada mi sat nije tako brzo prošao. Sat koji je ujedno trajao danima.Na momente sam bio duboko anksiozan, a na momente mi se činilo da ću zadremati koliko mi je udobno u tom trenutku, uprkos ostalima u prostoru.
Iako sam po sebi značajan, Four Tet live set je nešto što je logični nastavak koncerta Thoma Yorka. Ugođaj je kompletan. I samo se nadam da će uskoro biti ponovljen.

Imao sam sreću da budem u Parizu tokom Red Bull Music Academy. Ne bih dužio o značaju. Reći ću samo da je veliki deo mog Soundcloud streama bio tamo. Ukačio sam mnogo nastupa, a posebno sam bio nameračen na veče u Le Bain-u. Klub na vodi, sa dva stejdža, za utorak uveče, između ostalih, planirao je Feadza. Nije bila 2008ma, pa ga nisam čekao do kasno u noć kada je trebalo da nastupi. Sasvim dovoljno utisaka sam pokupio od Sevdalize.
Izuzetno mi je zanimljiva njena pojava. U moru zanimljivih ženskih post-štagod žanrova, pronašla je meru. Dok je slaba na produkciji, svodi je na minimum. Vokali su joj zavodljivi i svrsishodni. Priče su joj poznate, ali ih rado iznova proživljavamo. Njen vizuelni identitet je jasan, a njena pojava gotovo monumentalna. Nepretenciozna koreografija i činjenica da radi sa živim bendom treba da vam budu razlog da je primetite na lajnapima festivala sledeće godine.
Sevdaliza je neko koga provlačim kroz plejliste već neko vreme. Jedino što mogu da kažem je da je nađete među pesmama u linku dole. Premda je vrlo izvesno da će ona naći vas, pre ili kasnije. Šoukejsovala je neke nove pesme. Biće to dobar EP, pa i album.

Znate za Air? Znate za AIR!
E, pa, Nicolas Godin je spremio solo album. Bio sam na pretpremijeri audiovizuelnog spektakla. Tako je najavljeno, tako je i bilo. I dalje koristi prepoznatljive synthove, ali mi se čini da su nešto dinamičniji. Možda zbog upravo vizuelnog dela. Na tri zida išle su aktivni i više nego prigodni video radovi.
Na njegov koncert u Gaite Lyrique (gde je pivo 9e!), dotrčao sam iz prostora u kojem je pred prepunom salom nastupio duo Vasil Hadžimanov & Bojan Zulfikarpašić. Otvorili su festival JazzyColors dinamičnim nastupom nakon velikog uspeha u Beogradu i Novom Sadu. Šarmantni, umereno dramski nastup, doprineo je ionko interesantnoj postavci dva klavira. Bili su tu, i u velikoj meri doprineli celoj večeri, pre svega Jasna Jovičević, a onda i Uce i DJ Rahmanee.

Pariz je baš strava. Kao što to obično biva, izgledao mi je dalek, sve dok nisam stigao do njega. Mislim da ću mu se lakše vraćati nego što sam ga upoznao.
No, pre nego što su mi se bubne opne oporavile od nagle promene pritiska pri sletanju u Beograd, sa aerodroma sam otišao u DKC. Na Slobodnoj zoni gledao odličan Taxi, pa prešao ulicu i upao među sve one koji su godinama čekali da pred njih stane Jose Gonzales. Ispostavilo se da ih je bilo taman koliko staje u Amerikanu. Fin neki svet se okupio. Svi složni da je Jessica Pratt najdosadniji izvođač trenutka, ali verovatno idealna predgrupa Gonzalesu. Lično sam se bojao da li je sposoban da kontroliše toliku publiku. Ispostavilo se da je sasvim dovoljno harizmatičan, ali i veoma mudar kada je reč o kreiranju setliste. Možda je i predgrupa odabrana kako bi se ostvario contrast. Jose Gonzales koncert otvara sam, pridružuje mu se bend, ide jedna pesma koju je radio kao Junip, brža, sporija, cover… već je vreme za Heartbeats. Prevrnuo sam očima na oduševljenje cele sale, pa se brzo prepustio kolektivnom zanosu.
Moram da izdvojim drugi momenat sa koncerta:
Jose Gonzales svirao je This Is How We Walk on the Moon, pesmu Arthura Russella koju je obradio za potrebe kompilacije Red Hot. Još jednom vam je preporučujem listom ostalih koji su prepevali meni jednog od najznačajnijih muzičara: Robyn, Hot Chip, Scissor Sisters, Blood Orange, Sufjan Stevens, Glen Hansard…

Bolje da stamen ovde, pre nego se raspišem na još toliko tema. (Miloše, nadam se da ti je ovoga puta dovoljno!) Svakako treba da privedem kraju jer evo nas blizu Novog Sada. Luke Black nastupa u okviru Serbian Fashion Weeka.
Your man on the road, he’s doing promo…

Hvala na čitanju. Ne pišem vam dovoljno često koliko sam zahvalan.
Svratite u ponedeljak u KC Grad, MjuzNews slavi treći rođendan.
Biram vam muziku *
A, probrao sam opet nešto za Digster. Trebalo bi da je link odmah ispod.

 

vojislavzapravo

popactually

Share:

Postavi komentar