Kako sam proveo – Letnji festivali su novi raspust

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Prigrlio sam to da sam festivaluša. Premda, tek počinjem. U svom festivalskom pasošu nemam velike kao što su Glastonberi ili Koačela, ali stići ću i tamo. Do tada, ima toliko toga po regionu. A, festival, ispostavilo se, stanje je uma, onda kada deluje da vlada bezumlje.

Nakon pauze, u ovonedeljnoj kolumni, pričao bih vam o masovnoj histeriji među desetinama hiljada ljudi i drugoj strani gradskog vašara.

 

Ono zbog čega najviše volim Egzit je što nisu bila dva ista. Ne mislim na program, već na lični doživljaj. Svaki mi je kao prvi. Prvi Egzit na koji sam otišao, Prvi na kojem sam radio bilo šta, Prvi na kojem sam probao nešto, Prvi na kojem sam radio sve, Prvi na kojem sam probao svašta…

Ove godine, bio sam odgovoran za Jack Daniel’s stage, za odabir programa i sprovođenje istog.

Najteži, najodgovorniji i ujedno najteži posao koji sam ikada radio. Jedva čekam naredni, da bude prvi na kojem ću raditi ponovo. Nestripljiv sam i da počnem da vam pišem o stvarima koje sam dobio na osnovu toga, najkonkretnije Indirekt festival koji će se prvi put dogoditi u Beogradu i Novom sadu, 16 i 17. oktobra. More to come, Watch this space….

 

Što se samog Egzita tiče, evo lupam glavu da se setim ko je nastupao. Koliko para, takve i muzike. Ali, ako idete na festival zbog programa, nešto radite pogrešno. Festival je dom za sve ono što ne bi trebalo da pokušavate kod kuće. Postoji neki osećaj jedinstva i pripadanja za kojim nam DNK nalaže da tragamo. Otuda toliko moje oduševljenje muzikom koju sam smatrao smećem.

 

Nisam mislio da je sve što Major Lazer radi smeće. (Odbijam do daljnjeg da ih nazivam grupom, jer je jasno da je, i pored još dva člana, reč o Diplou, zapravo.) Neke njegove produkcije su imale smisla, na neke sam jednostavno navikao. Hvala mu na Santigold,M.I.A. i trakama koje je radio sa Pharrellom, što je dolivao ulje na rejv vatru krajem prošle decenije, a onda se po njoj popišao na početku tekuće. Diplo je, pored Taylor Swift, verovatno najuticajnija figura u muzičkoj industriji, dokazano hitom leta Lean On. Na nastupu (grupe) Major Lazer  postojala je bojazan da će se čekati samo ta pesma. Umesto toga, svi su rado učestvovali lučeći sve te hormone koji se ilegalno fabrikuju kako bi kasnije samo evocirali. Nema te mdme koja će uraditi ono što Diplo svojim egom može. Nismo bili hor, čopor ni masa. Nismo bili orkestar, možda instrument. Zbog želje za identifikacijom, svakako zbog impresivnosti takvog samopouzdanja. Diplo skače po svom DJ pultu i diktira stvari koje nisam verovao da su moguće. Među jedva artikulisanim povicima adrenalinskog vođe, razaznalo se “Sad svi skinite svoje majice! A, sada ih zavrtite iznad sebe. Sada ih bacite!!!” Mislim se, važi što će svi da ti pobacaju majice. Kad ono, bar dvadeset hiljada ljudi ga poslušalo. Tad je sve otišlo u kurac. Bilo je GALA! (Taj izraz sam upravo čuo od Senje u Zrnu.)

Ja svoju majicu nisam bacio tad, ali nakon nastupa je bila toliko mokra da sam morao. Srećom, I’m fluent in festival, pa sam uzeo suve od kolega sa Jack Daniel’s stejdža.

Od utisaka sa Szigeta bih izdvojio da je ogroman i, za moje ukuse, predaleko od same Budimpešte. Savetovao bih da ne zaobilazite dnevne aktivnosti i koristite taksi. Možda ćete imati para za pivo manje, ali energije za nastup više. Ja je baš volim, ali Paloma Faith je smeće uživo. Ne vidim da će pronaći svoje mesto na muzičkoj sceni što se nastupa tiče, ali jedva čekam da je vidim kao sudiju u The Voice UK. (To će mi ublažiti rupu u TV programu nakon što su ukinuli Never Mind The Buzzcocks.) Foxes je prijatno iznenađenje. Njen nastup je šarmantan koliko i jednostavan. Vrlo je engaging and captivating, ne znam sad kako se to prevodi. Kings of Leon, bend kao bend, nema tu iznenađenja.

Imajte na umu da je noćni život Budimpešte dosta živ i dok traje festival, bilo da je reč o popularnim barovima ili skrivenim mestima. Ljubav za još jedan vikend tamo gde mi je DJ pustio Nervo – The Other Boys feat. Kylie Minogue, Jake Shears and Nile Rodgers.

 

Love Fest je ljubav jedna. Idem i ponavljam. Ne znam da li je zbog toga što spustiš očekivanja kada ideš na festival u Vrnjačku Banju (pardon my Belgradian), ali nešto tamo ozbiljno valja. To je festival naklonjen elektronskoj muzici. Pored nekoliko domaćih bendova, nema koncerata. Posebno nema tih velikih imena koji se čuju svakog puta kada uključite radio, ali je lajnap bogat imenima relevantnih didžejeva i producenata. Ako ćete tako, Love fest je kao Egzit bez mejna. Vrnjačka Banja je gazibolend. Prelepi park koji je zapravo šetalište sačinjeno od četiri trake pa prema ličnim preferencijama budite bliže ili dalje narodnjacima koji se čuju iz bašti hotela koji čine skelet banje.

Kakav je to festival bio i šta se sve dešavalo, pustiću vas da zamišljate uz podatak da sam tik pred početak Top Charta, na Gradski radio stigao u ponedeljak uveče pravo iz sela pored Kragujevca.

 

SeaDance. Dovraga, dobio sam prevoz biznis klasom i predsednički penthaus apartman u hotelu sa pet zvezdica. Imam potrebu da ih veličam, ali i potrebu da budem iskren. Nešto sa tim festivalom ozbiljno ne štima. Izgovoriću javno ono što svi misle. Najveći je problem činjenica da se dešava u Crnoj Gori. Najprivlačniji mi je bio dnevni program, ali zbog udaljenosti od Jaza, propustio sam ga. Neki dolasci na lokaciju trajali su i satima. To ume da bude deo šarma jednog festivala, kao kada se zaglavite u tunelu pred Petrovaradinom. Nije nimalo zabavno kada ste na magistrali dok taksimetar kuca u ritmu kapi znoja koji vam se sliva sa čela, dok sa radija u najboljem slučaju ide Željko Joksimović. SeaDance skup je koncerata pod jednim imenom, a to nije festival. No, kada je o pojedinačnim događajima reč – Rudimental strava dok je UK garage, Dubioza Kolektiv je retko profesionalna skupina, Who See zvuče kao Montenigers tribjut bend, a ne znam kako je moguće da Prodigy imaju toliko publike koja im je toliko predana, nakon svih tih godina koliko su bili na pauzi. Mislio sam da će izgubiti koju generaciju usput, ali to se sa momcima nije desilo, ali zato mami Ro jeste.

Roisin Murphy razlog je zašto sam otišao u Crnu Goru. Potkovan dugogodišnjim obožavanjem i skorašnjim prilično ekskluzivnim intervjuom, stao sam u prvi red. Dva dana plaže i slane vode pomoglo mi je da oporavim grlo od prašine (i svega) na Egzitu, ali ne potpuno. Roisin je imala koncert za sebe, samim tim za mene i još nekolicinu fanova. Ova Roisin danas, čak i kad peva Moloko hitove, nije u stanju da se poveže sa publikom koja joj se nudi. Njen nastup je za festivale kao što su Bitef i Infant, a ne muzički.. SeaDance bio je prilika da je vidim uživo i zahvalan sam na istoj. Kao i na Odesza lajvu. Dakle, provedoh se ja.  Ali, pored Rosin, ne vidim ko bi me tamo odvukao ponovo.

 

Give credit where credit is due – stoga, bravo za Marlboro. Onaj stejdž na Beer festu i Kraak & Smaak na njemu, bravo. I dalje je to vašar na kojem većina nema ni za pivo. To su ljudi koji se ne iznenađuju što je Neša Galija živ, dok skiči na sceni iznenađen što je živ. Jedino se Aca Kletik ne iznenađuje što je tamo.

 

Krajem jula, na Kalemegdanu su se paralelno održala dva festivala. Jedan mi je stavio osmeh na lice, a zbog drugog sam se slatko ismejao. Musicology nam je doveo relevantne zvezde i aktuelne muzičare iz foldera sa ljudima koje retko viđamo. Kao pod sloganom Za svakog po nešto, za nekoga baš! u četiri dana smo, između ostalih, na teniskim terenima videli Gregorija Portera i Liv Vorfild.  Dole u Barutani, desio se pokušaj festivala. Pod imenom 4 Elements, podgrejani su Fristajlersi i Deren Emerson. Grgina škola bukinga, ali niste položili.

 

Još uvek ima šanse da u septembru zakačim još koji festival. Trebalo je da to bude Unknown, ali je otkazan za ovu godinu. Kupili ljudi celo ostrvo pa se spremaju za 2016tu.

Ja treba da se spremim polako za Apgrade vikend, festival u malom.

I kupim karte za Pitchfork festival u Parizu, krajem oktobra.

 

Ovo leto, kako leti to biva, bilo je puno lakih nota. Slušao se Justin Bieber. Suncetipoljubim, kako se to desilo. Kako se desilo da kažem Džastin, a ne mislim na Timberlejka. Ispostavilo se da volim i Selenu Gomez. Ima na mojoj Digster listi i nekih not-so-guilty plezira.

 

Ide zima, biće vremena za melanholiju.

 

 

 

Share:

Postavi komentar