Prinsovo novo odelo

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Prvo da prebrinem jednu stvar – Prestanite da dramite kako umire muzika!

Morao sam time da otvorim. Zato što hoću da se odlepimo od pathosa. Pred vama je, ispostaviće se, hvalospev velikom čoveku koji je delao ne samo kroz muziku, već celim svojim likom. Odbijam da budem narikača na sahrani seoskog šamana.

Jeste ovo teška godina, ali teške su bile i pre toga. Šteta je što ćete za dvadeset godina, kada neko bude umro, znati da cenite ovo sada vreme.

Bowie i Prince su među najvećima ikada. Ali, vređa me pesimizam i sramota me je ako nisam uspeo da vam pokažem da nadolaze talenti u talsima. Vreme će pokazati da li su ovi što danas delaju vredni pominjanja. Vreme će pokazati – da se istorija ponavlja, a da je pišu pobednici.

Nesporno je da je ova godina loša. Ali, ako se ugledamo na ljude za koje govorimo da nisu sa ove planete, zašto još uvek merimo vreme?!

Snishodljivo je prema Madonni to što pričate. Tinu Turner zaboravljate. Iggy Pop je živ. Kada smo tačno počeli da merimo čiji je odlazak veći? Hoćemo opet suprotstaviti Princa i kralja popa, kao što smo im to radili za života. Kome ćemo pre zanemariti da su pipkali maloletnike? Jer, kao, verujemo da se Prince zaljubio u šesnestogodišnju trbušnu plesačicu, ali je čekao cele dve godine da bi je poljubio, oženio i oduzeo joj nevinost? Brišemo li grehe samo Jehovinim svedocima? Znate li da je išao od vrata do vrata?

 

Ovih dana, po gradu su komešanja na temu dovođenja muzičara koji radi pod imenom Ten Walls. Reč je o čoveku kojem je karijera propala zbog izjava na temu zajednice koja ga je najviše podržavala. Pre samo godinu dana, sva vrata su mu zatvorena. Radi se o čoveku koji ne vidi razliku između pedofilije i homoseksualnosti. Našao se neko u Srbiji ko mu vrata otvara. Želim da verujem da se taj buking dogodio iz neznanja. Odlučujem da ga bojkotujem, koliko god to možda beznačajno bilo.

Selektivno pamćenje ili dvostruki kriterijumi. Praštamo da bismo zaradili ili opravdali ljubav prema nekome. Ja sam za praštanje. Ali neću da se pravim blesav. Nešto ću da sankcionišem, nešto ću samo da pamtim.

 

Prince je živeo 57 godina. Mogao je duže, ali se čini da nije mogao intenzivnije. Naravno da je pravio i greške.

Pitao bih vas jeste li znali da, pored toga što je bio seksualna revolucija u malom, Prince je bio i homofob. Postoje naznake u njegovim lirikama, postoje njegove izjave na tu temu. Podržavao je slobodu, i svakako je imao pravo na svoju. Nikada ničiju nije ugrozio.

 

On jeste seksualna revolucija na dve noge. Ili četiri, ako vam je draže. Opozit je Michaela Jacksona, koji je svoju sekusalnost suzdržavao. Bežali su i privlačili se i ostali jedan od najinteresantnijih dualiteta u istoriji.

 

Priča se da je umro zbog prekomernog konzumiranja narkotika. Sve i da nije poslednjih godina, znamo da sve ima svoju cenu. Mnogi su vesti o simptomima gripa koje je imao dve nedelje pred smrt, tumačili kao da ima sidu. Od seks boga kakav je bio, očekuje se da tako umre.

Ono što se davnije pričalo je da zbog svoje religije, Prince nije dozvoljavao da se operiše još kada mu je trebala zamena kukova pošto ih je đuskajući na štiklama istrošio.

 

Pre nekoliko nedelja, preminula je Lola Novaković. Nije problem što možda niste čuli da se to dogodilo, nego je problem što vam nije stalo. Možda nikada uopšte niste čuli za nju. Spreman sam da je tako. Ovo je okrutan svet. Ali, uzdam se u vas nekolicinu koji ste došli do ovog dela ove opširne kolumne, da ćete guglati njeno ime, poslušati njene interpretacije, saznati kako je pokorila svet i odlučila da to nije za nju.

 

Pre nekoliko nedelja, preminula je Linkoban. Ova dankinja repovala je preko jakih elektro matrica. Globalni uspeh bio joj je na dohvat ruke, a zabrane u Kini argument su toga. Na kratko je postojala šansa da se otarasila jake bolesti, ali je ipak poklekla. Pogodila me je njena smrt, onoliko koliko može da me pogodi smrt nekoga koga nisam poznavao. Ali, pogodila me je jer sam znao da ima šta još da ponudi.

Ne umem da žalim za Prinsom. Cenim ga i poštujem. Zauvek ću. Ali, ljudi kao što je Prince ne treba da se oplakuju, već slave.

Za Linkoban žalim jer je mogla da da još. Zato sam je pomenuo. Bowie je mogao da sebe izmisli još toliko puta. Prince je uradio sve ono za šta je poslat na zemlju. Ovim ne želim da umanjim njegov značaj, već ublažim odlazak.

 

Ako ćemo učiti od toga koliko je bio svoj i slobodan, učićemo i na njegovim greškama. A poslednjih godina, nije umeo da se snađe. Reciklirao je samog sebe. Činjenicu da je prestao da bude relevantan, zamenio je nemarnim stavom.

 

Priča se o tome kako veliki odlaze i ostavljaju nas u svetu gde se muzikom bave netalentovana derišta. Koji je poslednji album Princa koji ste slušali? Znate li da je u poslednjih 18 meseci imao četiri izdanja? Nije ovo vreme kada vlada netalenat nego prezasićenje. Ovo je vreme inertnosti. Oplakujemo li Princa ili bismo da se očešemo o njegov kulnes, zato što nas je dok smo odrastali, radio dojio njegovom muzikom. Nemojte kukati za njim kao da ste ga odabrali. Jer ni današnji klinci nisu birali da slušaju Taylor Swift.

 

Ja sam se rodio nakon što je Prince oblikovao svet. Ne znam koliko je uštogljen bio pre toga. Znam da je radio ono što niko nije ni znao da li se sme. Oblačio se kao tip koji se oblači u ženu koja se oblači u muškarca. Bio je veći od života i veći od 2016te. Možda je bio autofoban, ali panseksualan. Iako ga je crnački pokret svojatao, Prince je bio rasa za sebe.

 

Prince je razlog zbog kojeg je izmišljen Parental Advisory. Na albumu “Purple Rain” postoji pesma “Darling Nikki” koja za temu ima masturbaciju. Tipper Gore (supruga Ala Gora, tada senatora, a kasnije i potpredsednika Amerike) osnovala je Parents Music Resource Center zbog eksplicitnih lirika pomenute pesme.

 

Prince je pola karijere bio ispred, dok je drugu polovinu proveo boreći se sa vremenom. Sigurno je postojao način da muzika bude dostupna njegovim fanovima, a da i on ima koristi od toga. Poznato je da je njegove pesme teško naći na Yotube-u, donedavno na striming servisima uopšte. Možda zato što mu je bilo muka tri pesme koje svi besomučno vrteli. Govorimo o čoveku koji je napravio 39 studijskih albuma, a bar za tri puta toliko ima još materijala u njegovom podrumu. Zamislite tog hiperproduktivnog čoveka i koliko mu puls skoči kada mu neko traži da svira “Kiss”.

 

Borio se za svoju intelektualnu svojinu i nadolazeće generacije ostavio da budu kolateralna šteta. Uskratio nam se, to mu zameram.

 

Album kojim je do mene dopreo je možda i poslednji album kojim je bio okrenut publici. Nazovite ga komercijalnim, slobodno. Pošto govorimo o jednom od najprodavanijih izvođača svih vremena, ne znam kako je to nešto loše. “3121” dobar je album da se upozna Prince. I sa desetogodišnjom distancom, čini mi se kao Prince digest. Od “Te Amo Corazón”, preko “Black Sweat” do “Incense and Candles”.

 

Njegova veličina nije u tome koje je pesme izvodio, niti u tome koje je pesme za druge pisao. A, pisao je neke od najvećih hitova različitim artistima, različitih generacija – “Nothing Compares 2 You”, “Manic Monday”, “How Come You Don’t Call Me”…

 

Počeo da je piše pesme sa sedam, sa osamnest godina je dobio ugovor sa Warner Bros. Bio je najmlađi artist koji je dobio potpunu umetničku kontrolu u studiju.

 

On je kontrateža i standard. Predigra i orgazam. Definisao je i inspirisao. Najdarežljiviji je  umetnik i najsujetnija diva. On je bio najzrelije dete. Nije bio tu da vam skida zvezde, već da vas posipa zvezdanim prahom.

 

Šta smo naučili od Prinsa? Hoćemo li živeti malo više kao On? Biti usmereni na sebe, ne na druge. To je način da se ispoštuje.

Ne volim što u njegovoj biografiji sada piše Prince je bio američki muzičar.

Prince je.

 

 

Share:

Postavi komentar