Prvi i ovaj Sad put

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Nedavno su me pitali da li se sećam svog prvog puta, pa sam se zamislio.

Valjda je bilo na nekoj žurci. Verovatno uz više litara alkohola nego što smo imali godina. Krenulo je možda nekom sporom pesmom, sigurno nekim tada aktuelnim hitom. Pa sam se setio nekog koji me na to potseća.

Kapiram da je tako bilo prvog puta, jer je uglavnom tako svakog narednog.

 

Nismo li se svi u nekom trenutku dohvatili kompjutera na nečijem rođendanu i pustili sebi pesmu koju smo navežbali u dezodorans.
Neki dobiju publiku iz nehata. Recimo oni klinci, toliko mali da izgleda ne znaju da postoje slušalice, pa sa zvučnika telefona puštaju muziku po autobusima. Svakog puta kada pravite plejlistu, svoj ste DJ. Bilo da je u Winampu, Virtualu ili YouTube-u.
No, kada tačno dobiješ pravo da se nazivaš DJ-em? Kada staneš pred ljude ili kada te plate? Ili prvi put kada umesto svoje omiljene pesme, pustiš onu za koju veruješ da će prijati ljudima pred tobom?

 

Razmišljam ne samo zato što su me pitali, već zato što se spremam za večeras i sutra. Uvek razmišljam i uvek imam tremu kada je bilo šta drugo osim Blaznavca (gde sam jednom nedeljno, evo u novembru će biti dve godine).

 

Deo sam Indirekt festival – tri dana programa, u dva grada.

https://www.facebook.com/events/930198163708370/

Sutra sam u Ben Akibi sa Kišobranima. Njihove žurke dobro znam, znam šta puštaju. Ali, znam šta očekuju ljudi koji drže prostor u kojem gostujemo, kao i njihovi stalni gosti. Sve to treba pomiriti sa očekivanjima pozvanih na indie folk festival u čijoj sam i organizaciji. Bilo bi lakše da sam samo pozvan, a ne da sam prirodan nastavak.
Od svih tih faktora, najkomplikovaniji je taj što nisam žanrovski opredeljen. Otuda moje POPactually.

Do sada sam uspevao da se izvučem na jednu foru. Ništa spektakularno.
Odlučim se za jedno ime. Tako mi je lakše. Za jednog artista, nekad čak za jednu pesmu. Tome težim, iako tokom večeri odlutam.

Za subotu, to će biti The White Stripes – Jolene.

 

Večeras, nakon što Nellcote, Elephant & the Moon i On Tour završe svoje novosadske nastupe, ja puštam muziku. Bićemo u Izbi, prostoru u kojem sam pre mnogo Egzita, svojim izborom muzike proslavio jednu diplomu (ujedno je i ispratio iz zemlje). Pre toga, moj prvi plaćeni DJ istup bio je u (starom) baru Kažte. Novi Sad dugo je bio moj drugi dom. Kao deo Elektrane, naslušao sam se i nagledao neona i šljokica za kojima sam poslednjih godina gladan. Još jedan factor za pomiriti. Još nisam odabrao pesmu za večeras. Traži se kopile Amerike i Švedske. Predlozi su dobrodošli. A i ti si.

 

Share:

Postavi komentar