RADIOzapravo

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Dobar dan, ja sam Vojkan Bećir, a vi ne slušate radio…

 

U nekom trenutku ste prestali da slušate radio i kao toliko toga, to je okej.  Samo da sad to i  priznate  sebi. To se mora pre nego što se počne upirati prstom. Upiranje prstom je dozvoljeno samo ako je pre toga bio na čelu. Ponavljam se.

 

Nemojte kriviti vlasnike komercijalnih radio stanica što su se okrenuli prodaji jeftine robe. Pitajte se kako se dogodilo da je to ono što ljudi traže. Setite se kada ste poslednji put šetajući skalom zastali da čujete najavu pozorišne predstave do kraja ili zato što vam se dopala neka nova stvar. Ne dešava se da u kolima pomislite “Uh, ovo je zanimljivo. Hajde da je čujem ovu pesmu do kraja!”

Ne. Dešava se sasvim drugačiji scenario. Siluje se dugme dok se ne stigne do stare Madonne ili Jacksona, odnosno, sve dok se nešto ne prepozna. Pevamo “Like a virgin, touched for the very first time” ili ono što mislimo da je tekst pesme “Smooth Criminal”. A, onda. Onda krene još jedna takva stara pesma na koju cokćemo. Pa vrtimo dalje. Jer trava je zelenija sa druge strane, a salatu vadimo čak iz Big Meka. Repetitio mater studiorum est.

 

Vremena se menjaju. Niko nije kriv. Osim sam sebi onaj koji ne traži rešenje. Danas je greška, čini mi se, očekivanje da je rešenje u povratku na staro, a ne evoluiranje. Umesto da tražimo da radio bude to što je nekada bio, treba ga prepoznati u stvarima koje nas okružuju.

 

Internet je novi radio. Vrlo je jednostavno.

Koje su karakteristike radija kao medija, hajde da se setimo.

Bliskost, brzina, dostupnost, raznovrsnost… sve to imamo u džepu. Baš kao što smo nekada mogli mali tranzistor da stavimo u džep, tako nam je sada tu telefon novije generacije. Telefon koji se podrazumeva da je pametan. Telefon koji, inače, više nema integrisan FM prijemnik.

 

Ako je britanska nacionalna kompanija najavila reformatiranje i pozicioniranje BBC radija kao globalnog, zašto se mi i dalje bavimo time da li je Adele na jednoj našoj stanici išla dva puta u istom satu. Repetitio mater studiorum est.

 

Krajem prošle godine sam dosta pričao na tu temu, još više o tome razmišljao – Da li je radio umro? Jedino što sam mogao da zaključim je da će on kao IDEJA uvek postojati, ali i da je kao MEDIJ zaista stvar prošlosti. Nikada nećemo prestati da radio. Ali ćemo ga drugačije.

 

Pre neki dan sam se uhvatio kako čekam premijeru Just Jack singla u emisiji Eltona Johna. Na Apple TV-u, kroz Apple Music (koji plaćam), slušam emisiju muzičke legende koji priča o naprednim pop producentima. Možda je apsurd koliko mi je tehnologije bilo potrebno da se vratim nečemu što je ranije moglo da se radi jetinim aparatićima. Elton John predstavlja neka nova izdanja i izdvaja momka koji se potpisuje kao Flume. Skačem od sreće! Elton zna za Flume-a! Eltonu se sviđa “Never Be Like You”. Pušta tu pesmu… Oduševaljam se na način na koji sam se oduševljavao kao klinac kada na radiju čujem pesmu koju volim, pa trčim da je snimim na kasetu. Oduševljavam se kao kada sam prvi put mogao da pravim svoj redosled pesama na albumu. Na pojavu diskmena i njegov značaj, setio me je L.A. Reid pre neki dan. Slušao sam ga u jednoj radijskoj emisiji. Hej, ja to ponovo mogu da kažem! Diskman se pojavio dosta davno. Mnogo pre nego sam seo pred mikrofon. Mnogo pre nego mi je u džep stalo stotine pesama. Sada mikrofon koristim samo za snimanje televizijskih reklama. Eto još jednog apsurda. O muzici pišem za MjuzNews. Postoji taj neki metablog POPactually gde šerujem muziku. Plejliste pravim za Digster, plus ova kolumna. Puštam muziku po klubovima i inboksima. Spoji sve to, eto ti emisija. Živ je radio. A i ja sam opet živahan. Srećno vam proleće!

 

Share:

Postavi komentar