Reinventing

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Početkom milenijuma, Britney je pevala “I’m not a girl, not yet a woman”. Bio je to pokušaj da nam izbije školsku skunjicu i kike iz glave. Malo posle toga sa albuma In The Zone je izdvojila singl Toxic i zabetonirala svoje mesto na pop nebu. Nekoliko godina kasnije, preživela je krah o kojem danas pričamo kada imamo težak trenutak – Ako je Britney pregurala 2007mu, mogu i ja ovaj dan.

Prošle nedelje Spearsova je dobila Millenium Award od Billboarda i nastupila medlijem svojih hitova na samom otvaranju ceremonije. Na dodeli tih nagrada bio sam jedino kompletno zadovoljan nastupom Ariane Grande i počeo da razmišljam o tome kako je vreme da pričamo o reinventingu. (Ko god mi da dobru srpsku reč za ovaj pojam, rado ću prihvatiti.)

Nisam jedini koji se tom temom bavi ovih dana. Miike Snow su o ovome razgovarali kroz intervju za Billboard. Ovonedeljna kolumna delom je moje imaginarno učešće u tom razgovoru.

Da podsetim samo da su Miike Snow švedska trojka sastavljena pre nekih deset godina. Vokalista je Andrew Wyatt, a druge dve trećine projekta čine Christian Karlsson i Pontus Winnberg. Njih dvojica, interesatno je, rade i kao producentski duo Bloodshy&Avant i upravo oni su zaslužni za pomenuti, Grammy nagradom okićeni Toxic.

Miike Snow jedan je i od najboljih bendova koje sam video uživo. Baš ih volim. Zbog tri albuma pod tim imenom i zbog produkcije sa strane. Andrew Wyatt i Mark Ronson magična su kombinacija i odgovorno tvrdim direktno odgovorni za novi uspeh benda Tame Impala. Wyatt ima i solo albume kojima se bori protiv svoje depresije tako što je drugima izaziva.

Pričali su o umetničkoj slobodi za Billboard magazine i o tome da se ona često ispoljava kroz izmišljanje potpuno novog identiteta. Najveći kameleon i najočigledniji primer je David Bowie. Ali, Wyatt i Winnberg kroz razgovor lepo ističu da je ranije to bilo daleko lakše. Nakon uspeha koji je imao sedamdesetih u Velikoj Britaniji, Bowie je jednostavno prešao u Ameriku gde ga skoro niko nije poznavao. Tamo se opijao nekoliko godina, tražio inspiraciju, pa kada je i te resurse iscrpeo, prešao je u Berlin.

U polarizovanom svetu kakav je danas, interesantno je da postoji samo jedna vrsta slave – globalna.
Kada se tako gleda, postavlja se pitanje da li neko može da sebe kreativno iznova izrodi. Hoćemo li reći da je to kada Meghan Trainor promeni boju kose ili Ariana Grande stavi zečije uši od lateksa?!

Madonna je prošla kroz razne faze karijere, ali se njena sila samo prelivala ili je menjala oblik. Možda je pitanje ličnog utiska, ali njena karijera nije imala tako veliki zaokret. Od momenta kada je postala Madonna, ona je Madonna. Dramatičniji mi je preokret koji je Lady Gaga živim nastupima napravila nakon ARTFLOPa. Postoje dive u srpskoj politici koje su sa margina i opskurije došetali do vlasti, pa opozicije i nazad – to je reinventing.

Mislio sam da sam prihvatio da živimo u brzom vremenu podeljene pažnje, ali izgleda da nisam okej sa kratkoročnim pamćenjem. Vrlo često svoje greške prigrlim i na njima učim, ali nikako da počnem da opraštam. No, drugima ne opraštam kada napuštaju i identitete koji su imali pozitivnu konotaciju.

Miljenica domaće publike, Chinawoman odlučila je da radi pod svojim pravim imenom. Sada objavljuje muziku kao Michelle Gurevich. Osim što je zakomplikovala sebi i drugima život jer je na pola interneta otvorila nove naloge, a sa druge polovine šeruje kao Chinawoman, ne vidim šta je mogla da hoće da uradi. Možda je to kompenzacija, pošto zvuk nije makla. Niti mislim da treba, pošto je lirički u novoj fazi i svako ko je prati može da vidi njen proces, a svako ko prvi put naleti na nju, dobija jasnu sliku o tome šta od nje dobija.

Prince je imao više imena nego ja nadimaka na MySpace-u, a sve vreme jednostavno bio Prince.

Pitao sam danas nekoga kome je profesija da drugima izrađuje logoe, da li ima neki svoj. Brzo sam shvatio da je to kao kada bi mene neko pitao koja mi je omiljena pesma. Ostajem u nedoumici, jesmo li toliko trenutni ili samo nesigurni. Možda je vreme da priznam da imam omiljenu pesmu ili bar pokušam da je nađem.

Za sada, skrasio sam se sa plejlistom koju za Digster svake nedelje uređujem. Na njoj je skoro 200 pesama. Možda je neka od njih tvoja nova omiljena.

 

Share:

Postavi komentar