Shameless (self)promotion

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Hej ćao, Kako vam je prošla ova nedelja

Kapiram da svi jedva čekamo proleće, Još malo pa bašte, YAS

Kod mene, fine neke stvari
Nisam još pobenavio da vam na Digster kolumni pišem o svom ljubavnom životu
Ali, hoću da sa vama podelim nešto drugo iz horoskopa

Zdravlje je kuc-kuc dobro… Dakle, POSAO:

 

Svoju saradnju sa MjuzNews-om sam digao na novi nivo.

Podsetiću, to je možda najčitaniji muzički portal u regionu. Svakako, jedna od pet najboljih internet destinacija u kategoriji “Slobodno vreme” po izboru uglednog magazina PC Press.

Dakle, nije mala stvar što više nisam tu samo petkom kroz ovu kolumnu, već i kao deo redakcije.

Tamo čitajte kako sam doživeo fras pri gledanju Naomi Cambell u ANOHNI spotu (isto tako sam skviknuo u bioskopu dok sam gledao prenos predstavljanja Season3⁄T.L.O.P.)

 

Večeras, pa sigurno još jedom u martu, moj muzički izbor čuće se u novom baru – Autsajder. Na mestu je nekadašnjeg Triangla. Kapiram da to nikad nije pohvalno, kada se o nekom mestu priča na osnovu starog imena, ali Triangle jeste legendaran. Reč je o kafeu koji je radio non-stop, pa su se tamo dešavali spontani afteri, ali i padale neophodne dremke.

Sad je sve to finije. Pominjem stari naziv zbog geografske odrednice, ne ideološke. Premda, ljudi koji ga vode nisu slučajno uzeli tako kultni prostor. Dođite večeras od devet. Prekoputa Saborne crkve, odmah kod kafane “?”. Siguran sam da će biti zanimljivo makar videti me kako se grizem i brišem znoj sa ruku. Uvek sam prestravljen kada puštam muziku na nekom novom mestu.

 

Nego, da li je to samo do mene ili su muzičke vesti postale neinteresantne?! Možda je samo takav period. Tranzicijazapravo. Pritom, da li je to samo do mene ili je popularna muzika sve bolja?! Na top listama su sve neki odlični izvođači! Ili im odlični pišu pesme.  

Teška vremena došla, čovek više ni Evroviziji ne može da se okrene u nadi da će naći treš.

I tu ja shvatim šta je problem… svi igraju na sigurno! A, što bi rekla mama Ru: “Safe is not the word I associate with America’s Next Best Drag Superstar”.

 

Sve se preokrenulo. Danas samo najveći smeju da rizikuju. Da ne stave album na Spotify, da stave album samo na Tidal, da iznenade… Takve poteze smeju da prave samo oni kojima mediji ne trebaju, jer jednim tvitom pokrenu lavinu.

Nekada su bili oni koji ništa ne mogu da izgube ti koji pomeraju granice. Danas mukice moraju da nekoliko godina liče na velike, kako bi stekli svoju publiku i počeli da prave ozbiljnu muziku.

 

Tako je danas. I sve je redu, dokle god postoji neko ko pomera granice. Neko ko provocira, kao Kanye, pa i Kim. Izgubićete igru ako ne diktirate pravila.

 

Neretko u ovoj kolumni samo pomenem stvari o kojima sam hteo da pišem, pa odusto. Vredne su pomena, ali ne i velikog prostora. Nekada se jave teme kojima bih pristupio studioznije, a za njih nemam vremena. Pa ostavim sa strane, jer zaslužuju posvećenost.

Ove nedelje vam ne pišem o biopicu Nina. Nadao sam se da će biti dobar. Mislio sam da ljudi preteruju i da je ovo još jedan od povoda za priču o rasnoj podeli u Americi. Dugo sam odlagao gledanje trejlera za film o Nini Simone u kojem je igra Zoe Saldana. Au, bre, šta je ono. Ono izgleda kao Hallmark x Lifetime kopile. Zaista loše izgleda film. Loši filmovi se snimaju stalno, to ne bi bio problem da za temu nemaju jednu od najvećih žena.

Srećom, o njoj je ispričana lepo priča kroz dokumentarac What Happened, Miss Simone, ove godine čak nominovan za Oscara.

 

Biopic o Janis Joplin sam stavio na listu stvari koje treba da obavim. Čitao sam o njemu u kolumni Tracey Thorn. I ona je počela tekst pričom o tome kada je dobro ugristi se za jezik i kako prolazi kroz proces biranja tema. Ova dama koja se proslavila kroz duo Everything But The Girl, jednom nedeljno piše za NewStetesmen. Tamo je priznala da ne voli Janis Joplin. Bar ne kako je pevala. Ali, nakon filma, voli nju.

 

Ove sedmice takođe preskačem i razgovor na temu The 1975. Oni su rizikovali, rizik se isplatio. Dobar album, dobro prolazi. Pre nego se raspišem o njima, moram da pričam sa Anđelom. To će da sačeka da se ona vrati sa Years & Years koncerta. Do tad, pored kolumne Tracey Thorn, mogu da vam preporučim još nešto za čitanje. Carl Williott je priznao grešku u vezi sa The 1975 u svom tekstu za Idolator. Na sličan način ću i ja u nekom svom narednom.

 

Vojkan Bećir

@vojislavzapravo

 

 

 

 

Share:

Postavi komentar