SoRiRi

Kolumna petkom by Vojkan Bećir

Kao prvo, jeste li videli Kanye vs. Wiz haos?

I to kako je Amber Rose na kraju pobedila sa jednim tvitom?

Sve je počelo od toga što je Wizu zasmetala promena imena Kanyeovog albuma, iz Swish u Waves. No, odmah posle toga, neko drugi je zatalasao scenu. Ništa drugo nije moglo da bude tema ovonedeljne kolumne.

 

Neretko se u najavama i recenzijama koriste termini dugoočekivani  i konačno. Ovoga puta, možemo bez preterivanja da kažemo da je

Konačno izašao dugoočekivani osmi studijski album Rihanne.

 

Ne tako davno, oduševljavali smo se činjenicom da je Lorde sa samo 17 godina pokorila muzički svet. Upravo toliko je imala Rihanna kada je svetu dala Pon The Replay. Sada ima 27. To znači da je već deceniju na sceni. Selektivno pamćenje će nam doći glave.

 

Tokom svoje karijere, RiRi je zakačila dva milenijuma. Svojim poreklom sa Barbadosa, potkačila je rege(ton) scenu, uspešno flertujući i sa latinom. Najprepoznatljivija je po svojim dens saradnjama za koje su odgovorni Calvin Harris i David Guetta, ali će njena zvezda zauvek goreti zbog patetičnih balada kakve su Unfaithful, Stay, i ekstatična Diamonds…

Vremena su brža nego ikad. Bowie kao da je umro prošle decenije. Amy Winehouse već je u folderu sa Billie Holiday. Michael Jackson posle osamdesetih nije ni živeo.

Koja god da je godina, živimo u dobu milenijalsa. Moramo to znati dobro kao što Rihanna zna. Anti je napisanog dokaz.

Prevazišli smo frazu “O ukusima ne vredi raspravljati”. Kada god se pokrene razgovor o bilo kom proizvodu, a muzički album je ništa drugo do proizvod, stalno postavljam pitanje o svesti – “Kome je namenjen?”.

Dakle, kada govorimo o tome da li je dobar ili loš album, treba da pojednostavimo. Treba postaviti pitanje - “Da li je ovo album koji bi se dopao Kylie Jenner?” 

 

Dopao bi joj se, zato što ima upotrebnu vrednost. To je danas jedino važno.

To znači da će Work slušati sa drugaricama dok se posipa šampanjcem, Consideration je za prvu pesmu u kolima pred jutarnji sastanak, uz Pose će napraviti 500 selfija i birati na kojoj fotografiji se najprirodnije pući.

 

Cela kampanja oko #R8 je mess. Nije hot mess kao što se očekuje o Rihanne, već ozbijan pičvajz koji se sad prikriva kulnesom. Po principu: Ako zagrizeš kolač onda ga i pojedi. A o Tidalu: Probali su, nije uspelo. Neće nas ubediti. Kao što nas prošle godine Madonna ni u šta nije ubedila.

 

Album ANTI samo je priprema za ono što nas narednih godina očekuje od Rihanne. Njena karijera pažljivo se neguje sa namerom da se RiRi postavi na mesto najvećih ikada, gde već jeste. Po tome koliko su joj spotovi gledani, albumi prodavani, pesme strimovane, patike prodavane… 25 miliona dolara je dobila od Samsunga za promociju albuma i prateće turneje, pre nego što je album bio gotov. Zašto bi onda trošila na njega dobre pesme? To je moja teorija. Da je ovo album skrepova. Bezhitni album najveće hitmejkerke današnjice. Jer smo prezasićeni i ne znamo šta hoćemo. I nikada nismo zadovoljni kada dobijemo ono što tražimo. Zato nam je Rihanna dala ono što nam nije ni trebalo.

 

Ako će ona da se pravi da je ovo ozbiljan album, ja ću da se pravim da je ovo ozbiljna recenzija.

Pa ću vam reći sledeće:

 

Album ANTI otvara pesma Consideration na kojoj gostuje SZA. Lirički, Rihanna se obraća celoj industriji i odgovara na očekivanja. Gde smo to već čuli? Ah, da! Radio says speed it up, I just go slower. Consideration, ali i ceo album, vajba mi na pola puta od Beyonce do Willow Smith.

 

Od pesama koje smo čuli prošle godine, jedino se James Joint našla na albumu. S’tim u vezi, ne razumem zašto se pravimo blesavi na činenicu da Fourfiveseconds, American Oxygen i BBHMM nisu na albumu, kao što je rečeno da će biti. Nije da mi trebaju, nego je rečeno da će biti. REKLI STE DA ĆE BITI! Elem, James Joint je ostvarenje mog sna, pošto zvuči kao da je Kanye West producirao Lanu Del Rey. Sa tim sam u redu. Više nego u redu.

 

RiRi, gde je trap? Jeste da njegovo vreme prolazi, ali od tebe se to očekuje. Ovo malo što nam je dato, konkretno u pesmi Kiss It Better, nije mi dovoljno. Traka zvuči kao remiks neke B strane iz 2013te. Njah. Možeš ti to better.

 

Na ovom albumu postoji nekoliko obrada. Same Ol’ Mistakes kaver je benda koji je dominirao (onim što se danas naziva) indie scenom prošle godine – Tame Impala. Od pesme Florence and the Machine If Only For a Night napravljen je preludijum Goodnight Gotham. Rihanna je prepevala i jednu Beyonce pesmu, ali je ostavila deonicu koju izvodi Drake. Manjim izmenama se od I just wanna say you’re mine, you’re mine došlo do Work, work, work, work, work, work.

Ako niste razumeli moju pošalicu, ono što imam da kažem o Work kao nosećem singlu albuma ANTI je da mi se baš dopada Beyonce feat. Drake – Mine.

 

Desperado je najkompleksnija pesma na albumu. Upravo ono što očekujem od nekoga ko nam je prošle godine darovao Fourfiveseconds. Višeslojna pesma kojoj sam se najviše puta vratio, što zbog nejasnoće u tome ko je tu (anti)junak, što zbog prikrivenih BANKS vokala iz pesme Waiting Game.

 

Travisa Scotta upravo doživljavam kao nekoga ko ide naokolo sa rukama podignutim, a savijenim u laktovima. Ide i viče Woo! Baš kao u pesmi Woo!

To da li su njih dvoje zajedno, interesuje me koliko i da li Drake sam plete svoje novogodišnje džempere. Meh nuh cyar!

 

Needed Me još jedan je dokaz da se Rihanni baš sviđa ono što BANKS radi.

 

Uvek me obraduje Timbalandova produkcija. To je jednostavno zvuk na koji sam naviknut još početkom dvehiljaditih. Upravo je to osnova ove pesme, sa dodacima nekih svežih producenata. Ali, ono što me u Yeah I Said It odbija je stih sa početka milenijuma. Take it home on your camera phone? Molim te naglasi da je camera phone, pošto svi kao Adele imamo flip?! Ne kapiram.

 

Kao neko ko ima fetiš na obrade, da vam kažem ovako:

Ako je pesma stara, smeš samo da je prepevaš.

Ako obrađuješ noviju pesmu, izmeni je što više!

Možda je ideja sa Same Ol’ Mistakes bila da se Tame Impala približe novoj publici, ali to bi isto moglo da se uradi živim nastupom, promotivnim singlom, bilo čim drugim. Više bi mi smisla imalo da je stavljena originalna pesma. Reč je o psihodeličnom roku sa veoma procesuiranim vokalom. Ni po čemu se ne razlikuje njena verzija od one sa Kevinovim glasom.

 

Ima li originalne pesme na ovom albumu? Izgleda da nema. Never Ending je deseta traka na albumu, a pisala ju je Dido! Zapravo je prerađena njena Thank You.

 

Niotkuda, doo-wop balada! Love On The Brain seća na pedesete, uz asocijaciju na post-Dreamgirls Beyonce, ali i ceo Amy Winehouse opus. Da bi se osigurala težina njene biografije, još jednom je podvučeno da je kao i svaka upamćena crna pevačica, u nekom trenutku bila zlostavljana. Pesma je aluzija na nemili događaj sa Chrisom Brownom.

 

Cela druga polovina albuma zvuči mi kao treća runda X Factora devojčice koja čak i kad peva tragičnu baladu, ne može da sakrije entuzijazam jer su joj rekli da joj je karijera osigurana.

Higher bi trebalo da pokaže da je Rihanna tokom 18 meseci, na učitelje pevanja potrošila 300 hiljada dolara.

 

Kada čujem Stay na radiju, pevam kao da sam tokom 18 meseci potrošio 300 hiljada na učitelje pevanja. To je ono što sam očekivao od Rihanne, pathos pathos pathos kulminacija. Close To You frustrira me jer nema razrešenje i samo naglašava šta je sve moglo da bude. Na ovoj pesmi su radili ljudi sa kojima je i ranije, otuda i reminiscencija.

 

Ne znam da li je zato što dolazi posle gomile mlohavosti, ali Pose mi je standout na albumu. Razlikujem je od ostalih. Sećam je se nakon slušanja celog albuma. Premda ni ona nema ukupnost. Traje samo dva minuta, pa ću Goodnight Gotham da računam kao refren i od njih dve sklopim jednu poštenu.

 

Ako neko nije shvatio, Rihanna je seksi. Ali, nije da samo dobro izgleda nego je i dobra u krevetu. U to nas uverava pesmom Sex With Me. A ja svakog puta kada neko krene da se hvali kako je dobar u seksu pomislim: “Pusti mene da prosudim!”

 

Vrlo RiRi, ali i izvini RiRi. 

Na kraju dana, pred nama je nešto nestandardno. Konfuzno, nimalo inventivno. Ono što mu najviše zameram je to što nije konzistentan. O Rihanni saznajemo da ili ima seks ili nema, da ili pije ili duva. Ako ne ulazite u dramaturgiju albuma, možda vam odgovara atmosferično. Postoji šansa da se dopadne svima koji nisu kao ja plaćeni da se udubljuju. ANTI je album kojem nema potrebe da se iznova vraćamo. Ali, uz dovoljno podsećanja na njegovu zvezdu, verovatno hoćemo. Biće odlično uklopnjen u setlistu naredne turneje, ali izostavljan tokom budućih. Reč je o albumu koji je deo kampanje i to je ono što Rihannu čiji drugačijom.

Svi ostali rade na tome da prodaju svoje proizvode, a Rihanna pravi stvari kako bi nastavila da proda sebe. Na korak smo od narednog albuma na kojem će preticati hitovi, ali će verovatno moći da se čuje samo dok su vam na nogama posebno dizajnirane Puma patike sa njenim potpisom.

Slušaj ili skini ANTI na Google Play-u:
https://umrs.lnk.to/ANTI

Share:

Postavi komentar